СРБИЈА НАЈБОЉА У ЕВРОПИ: Сјајан извештај ММФ-а за нашу земљу, мудром политиком усред пандемије до најнижег економског пада
Захваљујући подршци актуелних мера за подстицај, очекује се да ће реални раст БДП-а достићи пет одсто у 2021. години.
Србија се добро носила са пандемијом ковид-19 и очекује се да ће се економски опоравак наставити у 2021. години, а пад економске активности у 2020. процењен је на око један одсто и један је од најнижих у Европи, наводи се у изјави тима Међународног монетарног фонда (MMF) поводом завршетка разговора с представницима Србије.
Стручњак саветује: ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ОЗБИЉНЕ! Ево које симптоме код деце не смете да игноришете!
СВЕ ПОПУЛАРНИЈА КОД СРБА: Ова земља постаје хит дестинација за летовање, не треба ПЦР, смештај повољан, плаже одличне
ПОЧЕЛО ЈЕ - ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ПРИЈАВИТЕ СЕ, СТИЖЕ 60 ЕВРА! Ове услове морате да испуните да би вам новац стигао!
Тим ММФ-а оцењује да се опоравак Србије и даље одвија према плану, уз подршку снажног одговора политике, али да је економска перспектива и даље је веома неизвесна с озбиром на пандемију.
Захваљујући подршци актуелних мера за подстицај економији, очекује се да ће реални раст БДП-а достићи пет одсто у 2021. години.
Током наредних година, како се наводи, очекује се постепена конвергенција стопе раста до његовог потенцијала од четири одсто.
Наводе и да се очекује да ће укупни фискални дефицит достићи седам одсто БДП-а у 2021. години, уместо три одсто, а да ће јавни дуг порасти на 60 одсто БДП-а.
Тим ММФ-а оцењује да су губици радних места практично били ограничени на неформални сектор, који није могао бити обухваћен директним мерама политике, а да је банкарски систем и даље стабилан, ликвидан и добро капитализован.
Медутим, кажу, у првој половини 2021. нови таласи инфекција у Србији и широм Европе отежали су економски опоравак.
У исто време, наводе, Србија је једна од земаља Европе у којима се најбрже одвија вакцинација и у ММФ очекују да ће интензитет пандемије опасти у другој половини ове године.
У тиму ММФ-а сматрају да су одлучни одговори политике помогли да се ограниче ефекти пандемије на економију Србије и да је фискални пакет у 2020. години од око 8,5 одсто БДП-а пружио подршку домаћинствима и привреди и унапредио јавно здравство, ублажавајући економске и социјалне ефекте пандемије.
Поред тога, наводи, уведена је добро осмишљена гарантна шема за банкарске кредите малим и средњим предузећима, а да ће најновија рунда фискалне подршке - и продужење гарантне шеме за кредитирање - допринети опоравку, спречавању стечајева и заштити радних места.
У тиму ММФ-у кажу да ће ребаланс буџета пружити даљу подршку економији у 2021. години и препоручују да се свака даља подршка усмери директније на најугроженија домаћинства и фирме и секторе који су највише погођени пандемијом.
Сматрају да добро осмишљена улагања у инфраструктуру и заштиту животне средине могу подржати раст на кратак рок и ограницити потенцијалне тешке ефекте кризе.
Наводе да је потребно постепено смањење удела укупних трошкова плата у јавном сектору у БДП-у, након наглог повећања 2020. године, док пензије треба да се и даље индексирају у складу са швајцарском формулом.
Напредак у спроводењу реформи великих и неефикасних државних предузећа у Србији и даље је од кључне важности, наводи тим ММФ-а и додаје да је недавно усвојена стратегија за државна предузећа треба да пружи основу за реформе у циљу јачања корпоративног управљања и за побољшање управљања овим институцијама.
Кажу и да је брзо решавање прекомерног ослањања на вршиоце дужности директора у државним предузецима и даље од кључне важности.
Трансформација ЕПС-а у акционарско друштво и подела Србијагаса треба да се заврше без даљег одлагања, поручују из тима ММФ-а и наводе да се радују брзој приватизацији Петрохемије, ради ревитализације компаније и смањења фискалних ризика.
Сматрају да напори на сузбијању сиве економије треба да се наставе, укључујуци јацање е-фискализације и проширивање режима сезонског запошљавања у пољопривреди на друге секторе.
Наводе да би развој домаћих тржишта капитала као и даље подстицање динаризације побољшали финансијску стабилност и подржали средњорочни раст.
Бржи и одрживији раст у средњорочном периоду, кажу, захтеваће унапређење пословног окружења, владавине права, ефикасности државних предузећа и политика заштите животне средине.
Сматрају да би промовисање зеленог раста и унапређење система социјалне заштите подржали опоравак и осигурали одрживији развој и да улагања у зелену инфраструктуру и прелазак у будућност са смањеним емисијама угљеника могу подржати отварање нових радних места, а истовремено повећавајући економску и еколошку отпорност.
Јачање постојећих програма социјалне заштите помогло би у заштити рањивих група, смањењу неједнакости и борби против сиромаштва, кажу у тиму ММФ-у и захваљују властима Србије на искреним разговорима и тесној сарадњи.
Наводе и да је тим ММФ-а водио корисне конструктивне разговоре у оквиру Консултација по цлану ИВ за 2021. годину и постигао договор на нивоу тима о политикама и реформама које би могле бити подржане новим инструментом ПЦИ који би трајао до 2023. године.
Додају и да Споразум подлеже одобрењу управе и Извршног одбора ММФ-а, а да је разматрање на Извршном одбору провизорно заказано за другу половину јуна.
