ММФ УПУТИО ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ: "Стрпите се, не трошите толико!"
Међународни монетарни фонд (MMF) упозорио је да ће се јавне финансије држава знатно погоршати услед настојања влада да сузбију негативне економске ефекте корона кризе.
Та финансијска институција истакла је и да ће се глобална привреда суочити са дубљим падом него што се раније предвиђало, а све због тога што опоравак не тече онако како је раније прогнозирано.
Наиме, власти широм света су у налету заразе и карантина доносиле доста обимне пакете економске помоћи привреди, пре свега рачунајући на то да ће се након укидања карантина, привреде брзо опорављати.
ЗНАТЕ ЛИ КОЛИКО НОВЦА ИМА УКУПНО НА СВЕТУ? Када се сабере кеш, кредити, штедња, акције завртеће вам се у глави од СУМЕ!
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ: Уколико до 1. ЈУЛА не регулишете ову обавезу следи санкција
СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА ИЛИ ЋЕ БИТИ ЈОШ ЦРЊЕ? Док немачка влада упозорава на нови удар, привредници очекују другачији сценарио
Државе су тако црпеле своје финансије и повећавале јавни дуг, због чега сада и настаје забринутост јер је готово извесно да опоравак неће бити тако брз. Са свих страна света стижу вести о повећању броја заражених, те се очекује и продужење мера заштите, што никако не иде на руку привреди, али ни већ поприлично исцрпљеним буџетима држава.
ММФ објашњава да су наниже ревидиране процене последица мера социјалног дистанцирања које ће у земљама вероватно остати на снази и у току друге половине године, што погађа продуктивност и ланце снабдевања.
Како ова финансијска институција истиче, сада ће се Владе суочавати са веома високим нивоом јавног дуга. Фонд предвиђа да ће глобални јавни дуг премашити 100 процената БДП у овој години.
Према основном сенарију ММФ-а, глобални јавни дуг достићи ће историјски рекорд у 2020. и 2021. години, од 101,5 одсто БДП, односно 103,2 процента БДП, респективно. Поред тога, просечан укупан фискални дефицит ће порасти на 13,9 одсто БДП ове године, што је за 10 процентних поена више у односу на 2019.
Иако су економисти оправдавали прве пакете помоћи привреди, сада сматрају да треба бити веома опрезан јер је јавни дуг већ доста порастао, а питање је колико би даље тако нешто било подношљиво.
Члан Фискалног савета Србије Никола Алтипармаков истиче да је сада битно штедети, јер се не задужују све земље по истим ценама.
"Ми нећемо моћи да имамо ниво јавног дуга који могу европске земље, да рецимо стиже и до 90 одсто и мораћемо у том смислу да будемо обазривији и штедљивији. Чињеница је да се земље које су изван Европске уније на тржиштима задужују по вишим каматним стопама него земље ЕУ. То је зато што оне иза себе имају Европску централну банку и унију да их помогну, и сада је ситуација да се формално Италија која има јавни дуг од 150 одсто задужује јефтиније од Србије јер ЕЦБ штампа паре и купује обвезнице Италији. И суседна Хрватска се задужује јефтиније од нас иако ће до краја године њихов јавни дуг да буде 90 процената, а наш 60", каже саговорник.
Алтипармаков сматра да ће се и Европа и Србија устезати да понове толико оштре карантинске мере као у првом таласу те самим тим неће морати да се приступа неселективним економским мерама.
Сматра да фокус државе не треба да буде на помоћи секторима, већ на помоћи радницима.
ММФ сада процењује да ће глобални пад ове године износити 4,9 одсто, у односу на пад од три процента, колико је предвиђао у априлу. Фонд је такође оборио прогнозу БДП-а за 2021, и сада очекује стопу раста од 5,4 процента у односу априлску пројекцију од 5,8 одсто.