НАЈВЕЋА КРИЗА ОД II СВЕТСКОГ РАТА! Незапосленост на врхунцу, изазива страх у Србији: Да ли ће уследити узлет?
Актуелна корона криза ће довести до даљег раста незапослених
Скоро два милиона више људи у Европи је сада без посла, у односу на 2019. годину. Можда најтежа ситуација по овом питању јесте у Аустрији, за коју се процењује да је незапосленост највећа од II светског рата. Чак се и у најјачој европској привреди, Немачкој, током корона-кризе окончао раст запослености који је трајао 14 година, а сличне вести свакога дана стижу и из других развијених земаља Европе.
НЕМА ВИШЕ ОБРОКА НА ЛЕТОВИМА ЈЕДНЕ АВИОКОМПАНИЈЕ? Разлог нису финансије - најавили су још једну велику измену
ПОВЕЋАН БРОЈ КОРИСНИКА: У Србији расте интересовање за приватним пензионим фондовима
ГРЦИ УВОДЕ НОВО ПРАВИЛО! Ове године на летовање без рестрикција могу сви који испуне ЈЕДАН УСЛОВ
Према подацима Евростата, незапосленост у ЕУ јесте пала у новембру за 0,1 проценат у односу на октобар 2020. године, али је и даље у порасту односу на исти период 2019. године. Ипак, аналитичари очекују и даљи раст незапослености.
Иако и у нашој земљи ови подаци изазивају страх, економисти сматрају да је пораст незапослености у Европи заправо само један од начина суочавања са корона- кризом, различит од приступа у Србији.
Директор Сервиса за запошљавање (АМС) у Аустрији Јоханес Копф, прогнозирао је да ће актуелна корона криза довести до даљег раста незапослених у тој земљи, до изнад 500.000, највероватније крајем јануара, али да ће потом уследити нови узлет привреде. Копф је агенцији АПА рекао да је Аустрија суочена са највећим кризом на тржишту рада од Другог светског рата.
- Након кризе уследиће нови бум - уверен је он, додајући да за тај период треба већ сада преквалификовати и дообучити незапослене. Као прекретницу, он види вакцинацију, јер када вакцина буде расположива ширем становништву, онда се може полазити од раста спремности на инвестиције и потрошњу.
У Немачкој је рецимо, током 2020. годишњи просек броја запослених износио 44,8 милиона, што значи да је било 477.000 мање запослених него 2019. године.
- Тиме се током корона-кризе окончао раст запослености који је трајао 14 година, чак и током глобалне економске и финансијске кризе 2008. и 2009. године - саопштили су из Завода за статистику.
Највећи пад броја запослених је очекивано у сектору услуга (281.000) у који се броје трговина, превоз и угоститељство. Током прошле године су махом нестајала радна места без сталних уговора, док је како наводе, скоро два милиона људи на такозваном скраћеном раду.
Поред тога што у овим земљама живи велики број Срба, који су махом и запослени у угоститељству, те је много њих остало без посла, Немачка и Аустрија су и међу највећим српским економским партнерима, те не чуди што наше грађане ови подаци брину. Ипак, економисти имају објашњење за овакве статистичке податке, које нашим грађанима ипак пружа одушак.
Наиме, према речима економисте Александра Стевановића, пораст незапослености је практично само један од начина суочавања са последицама утицаја короне, те је то заправо техничко питање.
- Рецимо, ми смо у Србији одлучили да због тога што нам је релативно висока незапосленост, свакако много боља него раније, али и даље висока, да људе задржимо на послу тако што ћемо фирмама давати стимуланс. Аустријанци су сматрали да је у реду да фирме, ако морају, отпусте некога, рачунајући да ће се то природно повући, да ће ти људи наћи место, а у међувремену ће они бити на социјали и неће се ништа страшно десити - казао је Стевановић.
Како је додао, те европске земље су богате те себи могу да приуште пораст незапослености и да људи на неки период пређу на социјална примања. Разлика је, како каже, у погледу начина суочавања с кризом.
И Владимир Глигоров, дугогодишњи сарадник Бечког института за међународне економске студије, који иначе, живи у Бечу, говорећи о тржишту рада истакао је следеће:
- Сада имате ситуацију да без посла остају радници који су били запослени, а иако њихова предузећа нису радила или су радила у смањеном обиму. Држава им је прво помагала за плате, а сада се и држави и послодавцима више исплати да им плаћају накнаде за незапослене док сви чекају да се оконча епидемија - објаснио је Глигоров.