Највећи економски пад од Другог светског рата: Опоравак еврозоне несигуран
Пут ка привредном опоравку еврозоне и даље је несигуран због непредвидивости корона вируса
Цела ЕУ, а првенствено 19 земаља еврозоне, у 2020. години бележе највећи економски пад од Другог светског рата.
Идућа година ће бити берићетна за српске пољопривреднике: Узгајање ових култура доноси НАЈБРЖУ ЗАРАДУ
РАЗЛИКА У ЦЕНАМА И ДО 50 ОДСТО: Није свеједно где купујете, лимун јефтинији у Београду него у Ваљеву
"ВУКОВИ" СА ВОЛ СТРИТА НАРУЧИЛИ ВИНО ОД 2.000 ДОЛАРА, а добили боцу од 18: Овако је изгледала њихова реакција
Као поседица кризе изазване пандемијом Ковид19, земље које користе заједницку валуту евро, у другом кварталу 2020. године бележе пад БДП од 14, 7 процената у односу на исти период 2019. године, објавила је Европска агенција за статистику.
За исти период, пад БДП на нивоу целе ЕУ износи 13,9 процената. Пад БДП у Еврозони прате и пад потрошње у домацинствима, смањење извоза, као и повецање броја незапослених.
У Евростату кажу да је у другом кварталу 2020. године забележан ”најоштрији пад” БДП и броја запослених од поцетка сезоснког мерења 1995. године. Број запослених се у односу на поцетак 2020. године године самњио за 2,9 процената у Еврозони, издаци за потрошњу домацинстава смањили су се за 12,4 процента, а извоз је пао за 18,8 процената.
Европска комисија је у својој последњој економској прогнози, из јула 2020. године, оценила да је криза Ковод19 погодила европску економију више него што је било оцекивано.
Предвидања Европске комисије су да це се БДП Еврозоне у 2020. години смањити за 8,7 процента, а порасти за 6,1 одсто у 2021. години. Значајан економски пад у 2020. години оцекиван је за Француску, Италију и Шпанију, док се мањи предвида за Немацку, Холандију и Пољску.
Када је рец о тржишту рада, у Европској комисији наводе да се знацајно мањи број радних цаснова током трајања пандемије није претвори у велики број незапослених у ЕУ.
- Повецање броја незапослених је, за сада, релативно мало у односу на снажни пад економских активности што разликује ЕУ од остатка света - наглашено је у Бриселу.
У Бриселу, поред оцене да су извесна ”економска побољшања примецена крајем јуна и поцетком јула”, упозорили на то да је пут ка привредном опоравку Еврозоне, али и целог, и даље несигуран због непредвидивости ток пандемије COVID19.
Као могуци нови ”камен спотицања” европске привреде, који це променти све досадашње бројке прогнозе ”на још горе” у Бриселу упозоравају на могуце поновно уводење ванредних мера и затварања због новог таласа Ковид19, цега смо уоправо сведоци широм ЕУ.
Да би санирала последице панедемије, ЕУ је у јулу усвојила и највеци заједницки буџет у својој историји. Укупан износ буџета за период 2021-2027 и новооснованог Фонда за оправак износи 1824 милијарде евра .
ЕУ је договорила Фонд за опоравак ЕУ у износи 750 милијарди евра који це, по први пут у историји ЕУ, бити финасиран заједницким задуживањем ЕУ, путем обвезница, на светским тржиштима капитала са роком за отплату позајмице до krajq 2058. године.
Већ у октобру, да би заштитила радна места и задржала људе на послу, Европска комисија издала је уводну социјалну обвезницу у износу од 17 милијарди евра.
И док већина градана ЕУ, њих 54 процената, подржава мере које ЕУ уводи у циљу економског опоравка, цак 39 процената испитаника каже да је криза изазвана COVID 19 вец утицала на њихов лицни доходак, а додатних 27 одсто градана оцекује такав ефекат у будуцности.
Према новом Евробарометру, спроведеном у јулу и августу, 64 процента Европљана мисли да је економска ситуација „лоша“, а 42 одсто да це се економија њихове земље опоравити од негативних ефеката избијања коронавируса „2023. године или касније“.
