НЕМЦИ ЗНАЈУ ШТА ВАЉА: Шљива чачанска ранка међу најкрупнијим и најквалитетнијим српским сортама (ФОТО)
Осим шљиве ранке, препознтљиве сорте настале су и у Институту за воћарство у Чачку
Међу најзаступљенијим воћним врстама у Србији су шљиве, а оне чачанске пронашле су своје место и на рафовима немачких маркета и то по цени од три евра по килограму. Иако је потражња за чачанском ранком изузетно велика, стабала под овом сортом све је мање.
СВЕ НА ПАПИР - НЕОПХОДНЕ СТВАРИ ЗА ЛЕТОВАЊЕ: Шта вам све треба и колико кошта припрема за годишњи одмор?
АСТРОНОМСКА ЦИФРА ДОСТИГЛА ПЛАФОН: Купљен најскупљи квадрат стана у Србији!
- То су изузетно квалитетне шљиве, које се одликују изузетном крупноћом и укусом. Чачанска ранка на брање стиже пре свих осталих шљива и зато има најбољу откупну цену. Док остале сорте по килограму коштају око 30, она има откупну цену од 100 динара. Није захтевна воћка, а приноси које даје су око 20 тона по хектару - рекао је Горан Никитовић, воћар из села Миоковци.
Највише шљива из овог воћарског краја иде на европско и руско тржиште. Купци узимају само прву класу, која испуњаве високе критеријуме прописане од стране увозника. Чачанска ранка највише се користи као конзумна сорта, али због умањеног рода ове године завршиће и у прерађивчакој индустрији.
- Род је поприлично десеткован кроз бројне временске непогоде, а скорашњи град је уништио око 40 одсто. Градобитна роба свакако иде у дзем и ракију, док ове шљиве које имају одрђену величину и грамажу иду у директну продају. Осим малина, ове године изузетно су тражене и кајсије и шљиве из Србије, али проблем је свакако што их мало има - каже Горан.
Осим шљиве ранке, препознтљиве сорте настале су и у Институту за воћарство у Чачку. У српским засадима преовлађују чачанска лепотица, чачанска родна, а велико интерсовање влада и за нове сорте наду и дивну.
Србија је заједно са Кином и Румунијом, међу водећим земљама када је реч о производњи шљиве са преко 40.000 посађених стабала. Стручњаци са Института за воћарство из Чачка успели су, кроз пројекат рејонизације, да позиционирају српску шљиву тамо где она заправо треба да буде.
