НЕВЕРОВАТНО! Са 2.000 евра месечно у ОВОЈ земљи сте СИРОМАШНИ!

Шта је уопште сиромаштво у једној високо развијеној индустријској земљи попут Немачке?

Удружење немачких добротворних организација објавило је свој годишји извештај о сиромаштву у Немачкој. Према том извештају 16 одсто Немаца важи као сиромашно. Али, велике дискусије се воде управо око те дефиниције.

Као и сваке године, овај извештај је био повод за дискусије шта је заправо сиромаштво у развијеној Немачкој. Критеријум аутора извештаја је јасан: као сиромашна важи особа која располаже са мање од 60 одсто вредности просечне плате. 

УЖАС У ИНДИЈИ: Социјални радници продавали ДЕЦУ паровима у Европи за 12.000 долара!

Интересантно је да да је број сиромашних грађана опао у источним савезним покрајинама а порастао у западним. Поучан је и податак да мушкарци који живе на граници сиромаштва живе у просеку 10,8 година краће од оних добростојећих. Код жена та разлика износи осам година. Постоје различита тумачења те појаве. Једни је објашњавају немарнијим односом сиромашнијих према сопственом здрављу, а други лошијим условима у којима такви људи живе и раде. 

Ево како је извештај прокоментарисан у немачкој штампи. 

Фолксштиме (Магдебург) - Тамо где се воде посебно жестоке борбе око монопола на тумачење појмова, значење појединих речи постаје све нејасније. Тако сада једна млада породица која живи у сопственој кући у саксонском Алтмарку и има на располагању 2.000 евра месечно, важи као ’сиромашна’. Је ли та породица заиста сиромашна? Можемо ли њу да окарактеришемо као ’социјално слабу’, како се то каже у жаргону менаџмента сиромаштва, иако се ту ради о релативној економској слабости? Протеклих година се просечна плата повећала за око 30 процената. Да ли 60 одсто од тога увек значи ’сиромаштво’? Било би време да се сиромаштво у Немачкој дефинише тако да може да се дискутује о његовој суштини, а не о једној произвољно одређеној вредности, која многим институцијама које добро живе од сиромаштва, гарантује ’сиромаштво’ за сва времена. Сиромаштво се мора тачно дефинисати да би могло да се циљано сузбија.

Сарбрикер цајтунг (Сарбрикен) - Извештајем су обухваћени и многи студенти, иако већина њих може са оптимизмом да гледа у будућност. Ту су и сениори са мини-пензијама. Статистика не узима у обзир да ли су они можда и власници стамбеног простора у којем живе.

Ноје таг (Вајден) - Главни проблем, када хоћемо да дискутујемо о сиромаштву, испоставља се врло брзо. Сиромаштво је релативно, сиромаштво је субјективно. Када научници сиромаштво изражавају бројкама , онда је то покушај да се створи преглед над ситуацијом у нашој земљи која је имућна. Актуелни извештај о сиромаштву је гурнуо прст у једну друштвену рану и показује тенденције које су већ одавно познате. Цинично је то што међу истраживачима настаје дебата о оваквим статистикама; једни сматрају да је реч о сувише генерализованим исказима, а други да се само ствара паника. Чињеница је: у Немачкој има превише сиромашних људи. А њима је свеједно у коју колону табеле су сврстани. Њима је потребна помоћ.

БИЋЕ СВЕ ВИШЕ ГЛАДНИХ! Скочиле цене ХРАНЕ у свету!

Манхајмер морген (Манхајм) и Лаузицер рундшау (Котбус) - Извештај о сиромаштву је само делимично подесан за опис проблема са правдом у овој земљи. Ти проблеми се не састоје у питању да ли неко прима социјалну помоћ који месец дуже или краће, већ у томе што, на пример, управо старији запослени теже налазе нови посао када изгубе стари. Ту није решење повећање социјалне помоћи, већ квалификовање и компетентна помоћ коју пружа Агенција за рад. У Немачкој се не ради у првом реду о неправедној расподели, већ о неједнаким шансама. Партије би на то требало да обрате пажњу у предизборној кампањи. 

Ноје оснабрикер цајтунг (Оснабрик) - Сваке године добротворна удружења плаше земљу својим такозваним извештајем о сиромаштву. Али, ако прихватимо њихове критеријуме, онда ни нема света без сиромашних. Аутори сматрају сиромашним оне који имају мање од 60 одсто просечне плате. Њихов извештај треба схватити као оно што он и јесте: инструмент пропаганде оних који траже прерасподеле. Готово да не прође година а да држава не повиси своје издатке: више од половине буџета отпада на социјална давања. Ако, дакле, постоји сиромаштво, за њега нису криве мањкавости у трансферу. Оно не може да се озбиљно мери извештајем према којем би исти број сиромашних постојао и када би сутра сви ми имали дупло више.