НИКАД ВЕЋЕ ЦЕНЕ УПРКОС ПАНДЕМИЈИ: Вредност некретнина у Србији непрестано расте, обарају се сви рекорди
Пандемија корона вируса је на тржишту некретнина проузроковала неочекивану ситуацију. Уместо да цене падају, широм света, али и у региону и Србији, цене непрестано расту.
У појединим градовима у нашој земљи поскупљење може да се прати из месеца у месец, а тренутна дешавања по мишљењу стручњака не би требало да доведу до појаве и последичног пуцања балона на тржишту.
Истраживања показују да је тржиште некретнина у свету практично доживело процват какав није виђен у последњих 20 година. Цене некретнина, су према истраживањиима, скочиле у просеку 6,7 одсто у четвртом кварталу 2020. у односу на исто тромесечје 2019. године.
НАЈБРЖЕ РАСТУЋИ СЕКТОР СРПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ! Велики потенцијал и за светско тржиште, држава најављује закон
НОВИ ХАОС НА ТРЖИШТУ КРИПТОВАЛУТА: Вредност биткоина расте и то све због једног твита (ФОТО)
УПРКОС ПАНДЕМИЈИ! Извоз пољопривредних производа из Србије забележио значајан раст, ово воће и поврће се највише тражи
Како пише CNN, очекује се да ће појачана тражња за кућама трајати ове и идуће године, дали да би 2023. могло да се види пад потражње, али не и већи пад цена. Јефтини кредити , тј. ниске каматне стопе, и пораст активности на тржишту услед попуштања мера против корона вируса су главни аргументи којим се објашњава овакво стање на тржишту некретнина.
Са друге стране, поскупљење грађевинског материјала који за собом повлачи и поскупљење радова, заједно утичу на поскупљење квадрата.
У Европи тренутно влада несташица грађевинског материјала, узрокована бумом изградње у Кини и САД, које су великим пакетима за подстицање привреде практично апсорбовале неопходне сировине. То је довело до раста цена, пре свега дрвета и метала, па се под снажним притиском нашло и тржиште некретнина, али и тржиште грађевинских услуга које увелико мења ценовнике. Слична је ситуације и на домаћем тржишту.
Горан Родић из Грађевинске коморе Србије оцењује да је главни фактор поскупљења грађевинског материјала то што је наша држава зависна од увоза ове робе. С друге стране, истиче он, материјали који се производе код нас, попут цигле, црепа или цемента, углавном су отишли у извоз, па је и то изазвало несташицу сировина.
- Грађевински материјал који нам је доступан прилично је поскупео, неки сегменти чак и дупло. Гвожђу је цена скочила 40 одсто, изолациони материјали су скупљи од 80 до 100 процената, и то ће се сигурно одразити и на цену квадрата, објашњава Родић.
Посматрајући нашу земљу, цене некретнина константно расту. За неколико последњих година квадрат је поскупео у просеку за око 30 одсто. Вредност тржишта некретнина само за последњих годину дана увећана је за фантастичних 100 милиона евра на 4,2 милијарде евра и оно што је охрабрујуће - тражња наставља да расте.
Тако су, рецимо, за прва четири месеца ове године станови поскупели и до 5 процената у београдским општинама Вождовцу, Новом Београду и Миријеву.
Квадрат је и у Новом Саду "отишао" за исто толико, док је у Нишу у појединим деловима града од децембра забележен раст од чак 30 одсто. За Дурлан и Палилулу у Нишу просечно је цена порасла за 15 одсто. У Крагујевцу цене стагнирају, док су у Панчеву за последњих пет месеци порасле чак 10 процената.
Према мишљењу стручњака у одстуству инвестиционих прилика грађани се у већини случајева опредељују да се средства инвестирају у некретнине.
- Цене некретнина скачу због пораста цене капитала. Кредити и новац су тренутно јефтини, камате на кредите се крећу између 2,5 и 3 одсто, а ситуација је таква да људи немају где да сигурно уложе сем у некретнине, каже стручњак за некретнине, Милић Ђоковић.
- Приградска насеља су повољнија "обичним", просечним грађанима који не могу да приуште куповину станова на атрактивним локацијама у граду, закључује Ђоковић.
Просечна цена квадрата у новоградњи у Црној Гори у првом кварталу 2021. године износила је 1.219 евра, што је готово 30 одсто више него у првом кварталу 2020. и 21.1 одсто више него у четвртом кварталу 2020. године, објавио је Монстат.
Директан утицај на просечну цену квадратног метра стана у новоградњи у Црној Гори у првом кварталу 2021. године има учешће просечне цене квадрата станова који припадају категорији солидарне стамбене изградње, које је у посматраном кварталу било значајно мање у односу на претходно посматране периоде, објашњавају из црногорске куће за статистику, преноси портал Инвеститор.
Просечна цена квадратног метра стана у новоградњи у Подгорици у првом кварталу 2021. године износила је 1.196 евра, у приморском региону је износила 1.383 евра, у централном региону 708 евра, док је у северном региону просечна цена квадратног метра стана у новоградњи износила 849 евра.
Због страха од инфлације многи Словенци у последње време пресељавају своју штедњу у некретнине. Према подацима у Љубљани се све некретнине врло лако продају, а последњих месеци највише је продато станова у ценовном рангу око 200.000 евра. Цене коришћених станова достижу преко 3.500 евра по квадрату.
Анже Ленче из словеначке агенције за некретнине из властитог искуства каже за Siol.net да је тржиште последњих месеци занимљиво.
- Чак и они који имају довољно новца на рачуну финансирају барем део куповине некретнина зајмовима, открива Ленче.
Агент за некретнине Стане Петавс истиче да покретач улагања у некретнине нису јефтини кредити колико је то огроман фонд штедних улога Словенаца, који се због страха од инфлације пресељава у некретнине. Према његовим речима, све је више новоградње, али је превише слободног новца.
Посебна појава на тржишту некретнина је та да велики број људи продају станове по центру Љубљане и купују куће на периферији, управо супротно од тренда у Србији.
Према последњим доступним подацима на сајту хрватског Државног завода за статистику (ДЗС), просечна цена квадрата у Хрватској је износила 1.670 евра, што је раст од 1.2 одсто у поређењу са истим периодом 2019. године.
Просечна цена квадрата новоградње у Загребу износила је 1.820 евра, што је 4,3 одсто више него годину пре, а у осталим насељима 1.470 евра или 4,9 одсто мање. Притом је у Загребу цена квадрата на годишњем нивоу порасла за 5,5 одсто.
Подаци ДЗС-а показују и да је у другом полугодишту 2020. у Хрватској продано 1.770 нових станова, од чега 992 у Загребу и 778 у другим насељима. Од укупног броја продатих нових станова, 52 су станови ПОС-а, док су њих 1.718 продала трговачка друштва и друге правна лица.
Према ранијим подацима Хрватске народне банке, цене стамбених некретнина у трећем кварталу прошле године благо су пале у односу на други квартал, али су наставиле да расту годишње у односу на исти квартал 2019. године. Годишњи раст у другом кварталу 2020. године (у поређењу са другим кварталом 2019. године) био је 8,3 процента, док је годишњи раст у трећем кварталу 2020. године износио 6,9 процената.
