Како су тартуфи обогатили Србе? Тартуфари за годину дана зараде чак и за стан у Београду!
Србија нема брендиран производ као рецимо Хрвати, Французи или Шпанци, па већина наших тартуфа одлази на црно тржиште.
У Србији је све више трагача за скупоценим гљивама тартуфима, а због недостатка регулатива које уређују овај посао, све се обавља у сивој зони, због чега долази до сукоба међу тартуфарима.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Обајвљен списак фирми које имају право на још један минималац
ДРЖАВА ШАЉЕ ПОМОЋ НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕНОМ СЕКТОРУ: Познато колико новца ће добити туристичке агенције
КАКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА УГРОЗИЛА ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ ПОСЛОВА: Рећи ћете "да" али тек почетком пролећа
Последњем таквом смо сведочили минулог викенда када су два брата изгубила живот јер су наводно ушла у територију друга два брата тартуфара и напали их. Како нам кажу искуснији ловци на тартуфе, овај посао обично се обавља у тајности, што због исплативости јер велики комади тартуфа могу да коштају у по неколико (десетина) хиљада евра, што због скривања локација, јер свако може на сваком месту да тражи тартуфе.
- Дозвола фактички нема, па долази до сукоба, разбијају се кола, буше гуме, људи се свађају и туку. Сада се сезона захуктава, тартуфи највише расту на јесен и скривају се под земљу, а у децембру и јануару креће трагање. Фрушка гора је сада пуна људи који уз керове или мангулице траже тартуфе - каже Владан Н., тартуфар из Срема.
Каубојштина у шуми
Фрушка гора постала је једна од омиљених дестинација ловаца на ове скупоцене гљиве, а трагача је све више и у остатку земље. Поред Срема и Мачве, тартуфи се траже и на Делиблатској пешчари, планинама Космај, Рудник и Опленац, Обедској бари, у шумама Црни луд и Сенајске баре, те у близини река Босут и Луг. Процењује се да је број тартуфара у Србији порастао на око 5.000, а недоречен закон доводи до каубојштине на терену.
Црни тартуф који је јефтинији кошта око 50 евра килограм, док бели краљевски тартуф може да достигне цену од неколико хиљада евра. Њихова просечна цена је око 1.700 евра по килограму, а ако је сушна година, прелази и 4.500 евра. На цену утиче и старост ове гљиве, те је зрео тартуф веома вредан, док млад практично не вреди ништа. Из наше земље тако се извозе тоне тартуфа на нелегалан начин.
Бели тартуф на западу Европе кошта дупло више него код нас, па је рачуница ту јасна. Није неуобичајено да на местима где би могло бити тартуфа сретнете тако и стране држављане који су у потрази за тартуфима, једним од како кажу, најбољих афродизијака.
- Тартуфари у Србији годишње могу да зараде 3.000 евра и то није реткост, а они који имају више среће и вештине чак десет пута више. Нажалост, ми немамо брендиран производ као рецимо Хрвати у Истри, Французи или Шпанци, па већина наших тартуфа одлази на црно тржиште - каже овај гљивар.
За разлику од нас, у Хрватској се, рецимо, тачно зна где се могу тражити тартуфи, а постоје и дозволе које коштају око 100 евра годишње. Најпознатија регија је Истра. Они проналазе невероватних 7-9 тона тартуфа годишње, 30 одсто од тога су црни тартуфи, док 70 одсто чини сезонски бели тартуф.
Радослав Ћатић тврди да не постоји човек који познаје тартуфарство боље од њега и поручује да једино што треба да направимо је да препишемо француски закон и уредимо ову област, јер како каже, сукоба ће тек бити. Будућност тартуфарства је у плантажама. Као пример наводи наше комшије Хрвате, који су не тако давно регулисали ову област и данас имају 14.000 регистрованих таруфара и још 10.000 њих који раде на црно, а још нико никог није убио.
- Србија вам је земља која плива на тартуфима, једно смо од највећих налазишта на свету које све врсте комерцијалних тартуфа има 365 дана у години. Тврдим да се дневно сивим каналима одавде извезе и три тоне црног тартуфа. Имамо на хиљаде трагача, а двадесетак најимућнијих своје богатство мере милионима евра. У том послу сада се користе дронови, чиповани пси, сателитска праћења и друге ствари. Баш је пре четири дана једна жена успела да нађе тартуф вредан 70.000 евра, па ви израчунајте какав је то посао - рекао је тартуфар Ћатић.
У Србији има десетак фирми које се баве откупом тартуфа, препродајом и извозом.
Примерак од 10.000 евра
Борис Иванчевић из Природњачког музеја у Београду, такође је указао на нерегулисаност ове области, али и на високу цену тартуфа. Како је објаснио, код нас је скоро пронађен, на једној плантажи тартуфа, примерак белог тартуфа који има 800 грама, а један велики примерак може достићи цену од неколико десетина хиљада евра.
Додао је да се тартуфи могу и узгајати - у Србији се налази око 10 плантажа, али се локације чувају у тајности због потенцијалне штете.
