ОПАСНОСТ "ЦРВЕНЕ ЗОНЕ" ПО БАНКАМА У СРБИЈИ: Свако ко уђе у њу плаћа папрену КАМАТУ, на 50.000 динара - пенали 15.000
Када једном искористите минус треба вам много времена да вратите позајмицу и тако зауставите камату која тече сваког месеца.
Ако почетком године искористите цео износ дозвољеног минуса од 50.000 динара и не враћате овај дуг, уз годишњу камату која је у просеку око 30 одсто, за годину дана ћете банци платити 15.000 динара само за камату.
ЈОШ БРЖЕ ДО ЗЛАТИБОРА: Нови радови и аутопут до Пожеге додатно скраћују путовање
СПАС У ПРАВИ ЧАС: Српска асоцијација менаџера задовољна новим економским пакетом мера
ЦРНОГОРСКИ УГОСТИТЕЉИ ЗАБРИНУТИ ЗА ОПСТАНАК: Захтевају подршку државе
Ово је један од примера због којих банкарски клијенти који "имају искуства" са дозвољеним прекорачењем по текућем рачуну кажу да је један од највећих проблема то што је јако тешко изаћи из зачараног круга. Тачније, када једном искористите минус треба вам много времена да вратите позајмицу и тако зауставите камату која тече сваког месеца.
Иначе, дозвољено прекорачење по текућем рачуну, популарни "минус", најскупљи је вид позајмице од банке. Истовремено је и међу најчешће коришћеним, а један од разлога је што за ову врсту услуге није потребно превише папирологије и одобрава се веома брзо, а банкарским корисницима делује као новац који је увек "надохват руке". Мало људи истовремено размишља и колико их то "задовољство" кошта.
Према подацима Народне банке Србије за децембар 2020. године, банке у Србији дозвољени минус наплаћују од 10 до 37 процената годишње. Ипак, највећи број банака наплаћује ову услугу између 25 и 30 одсто, што је отприлике 2,5 одсто месечно.
Што се тиче недозвољеног, такозваног "црвеног минуса", када прекорачите и одобрену суму, камате се крећу од 10 до чак 46 одсто годишње, односно 3,8 одсто сваког месеца.
У децембру 2020. године износ дозвољеног прекорачења у свим банкама у Србији био је 44,8 милијарди динара, а у кашњењу, када је реч о дозвољеном минусу, било је 10,2 одсто корисника. Кредитни извештај Удружења банака Србије показује да је 5.376.980 корисника на крају прошле године имало отворено нешто више од 7,8 милиона текућих рачуна. Од тога је у доцњи било 257.427 рачуна.
Камата за годину дана 12.000 динара
Како то изгледа у пракси?
Ако почетком године искористите цео износ дозвољеног минуса, што ради приличан број клијената, на пример 40.000 динара, уз годишњу камату од 30 одсто, односно месечну од 2,5 процента, и током године не враћате постепено овај дуг, банци ћете месечно плаћати 1.000 динара за камату. За годину дана то је 12.000 динара само за камату, а главница дуга остаје иста.
Зато економски стручњаци, па и Народна банка Србије, саветују да се дозвољени минус користи само у крајњој нужди и на што краћи рок. На пример, ако "уђете у минус" од 10.000 динара за неку неодложну куповину или инвестицију, али имате редовне приходе, водите рачуна и отплатите га за 6 месеци, та позајмица ће вас укупно коштати 1.500 динара. То можда и није тако много, ако вам је ова услуга омогућила да брзо решите проблем који нисте могли на други начин.
Ако вам треба још мањи зајам од 5.000 динара, који вратите банци у наредна три месеца, услуга ће вас коштати мање од 500 динара.
С друге стране, ако "улетите" у недозвољени минус, само месец дана дуга од 10.000 динара "у црвеном" коштаће вас скоро 400 динара камате.
Рачуница показује да је са оваквим каматама много исплативије узети кеш кредит, ако клијент процени да неће успети брзо да изађе из минуса, тим новцем покрити минус и даље наставити да отплаћујете рате кредита. Цена готовинских кредита тренутно је око 10 процената.
Подаци НБС то потврђују јер из централне банке наводе да је ефективна каматна стопа (ЕКС), односно цена минуса на текућем рачуну у српским банкама између 20 и 40 одсто, док се камата на кредитне картице креће до 35 процената, а на готовинске кредите до највише 28 одсто.
Зашто је дозвољени минус тако скуп?
Банкари тврде да је цена дозвољеног минуса висока јер носи високи ризик. Наиме, банке за ову услугу не траже додатно обезбеђење, брзо се одобрава, а гарант су им будућа примања клијента, где постоји могућност и да он остане без посла. Објашњавају да је дозвољени минус једна врста кредита.
Износ дозвољене позајмице зависи од просека примања, а већина банака рачуна просек у последња три или шест месеци, мада одобрени минус може да буде и већи. Камата на дозвољени минус зарачунава се само на износ који клијент користи, и то за број дана колико је неко провео у дозвољеном минусу.
