СРБИЈА ДЕФИНИТИВНО ХОЋЕ НУКЛЕАРКУ: Да сада "закопамо темељ" имали би је 2031. а ево ко би могао да је гради
Србија, по свему судећи, дефинитивно и хоће, и има потребу за нуклеарком.
Стручњаци знају и колики би њени капацитети требало да буду, а како би могла и средњорочно и дугорочно да задовољи потребе Србије за струјом, које ће несумњиво расти. Чињеница је и да градња нуклеарке никако није нити јефтин, а још мање брз подухват.
НЕМА ЗИМЕ ЗА МОРАВСКИ КОРИДОР: Радови на мостовима, надвожњацима и подвожњацима БЕЗ ПРЕКИДА
НАСТАВЉА СЕ ОНЛАЈН НАСТАВА И ПОСЛЕ КОРОНЕ? Најновије истраживање: Школе ће се дигитализовати
САДА И ЗВАНИЧНО: Школска година почиње химном "Боже правде", за непоштовање казна и до милион динара
Сведоци смо да се фабрике и сложени пословно-стамбени комплекси могу изградити и за мање од годину дана. Грађани често мисле да ништа много дуже не би трајала ни градња једне нуклеарне електране, али то је у ствари пројекат потпуно "других димензија". Осим што кошта и што се мери милијардама евра, реч је о врло комплексној причи коју не може свако да ради.
- И Србија је не би могла никако сама градити. А и када би је други градили трајало би то 10 година. Да учествујемо у градњи да, али мало је земаља које имају знање за такве инвестиције. Најбоље то раде Руси и Американци, а могу и Французи, Немци, Јужна Кореја и Јапан. Треба, међутим, рећи и да ми имамо врсне инжењере и да би они са обуком од неколико година у свету, исто били спремни - каже стручњак за енергетску ефикасност Милош Здравковић, указујући на комплексност подухвата.
Данас нам наше термолектране обезбеђују 70 до 72 одсто струје коју потрошимо. Заједно са хидро и осталим изворима правимо око 7,9 гигавата инсталисане снаге. И то је испоставља се довољно, али имајући у виду природан процес који ће кроз будућност и повећавати потребе за струјом, нови алтернативни извор и више је него значајан.
- Да не бисмо бринули Србији треба још 700 мегавата, а дугорочно гледано, имајући у виду да ће свака кућа имати рачунар и да ће потрошња расти по сличним и другим нивоима, треба нам још 700. И то би могао да нам донесе један реактор од 1,25 гигавата. Он би покрио потребе за Србије за струјом у наредних 30 до 40 година - каже Здравковић.
На питање колико би такав реактор Србију коштао, одговара да је рачуница прилично јасна.
- Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са 4 реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако бисмо ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену - појашњава.
Поређења ради, када бисмо градили нуклеарку попут словеначке "Кршко", то нам не би било довољно, јер она има један реактор снаге 770 мегавата, а нама треба двоструко више.
У нашем окружењу нуклеарке постоје и у Румунији, Мађарској, Бугарској, а када говоримо о њиховим бенефитима постоји их неколико. На првом месту су економски, али никако не треба спорити ни стратешке, научно-развојне и еколошке. Када говоримо о економским, треба рећи да је производња струје из нуклеарних електрана најјефтинија. Много је јефтинија и од производње у термоелектранама, а још више од производње у хидропогонима.
- Њихови противници наводе акциденте, пре свега у Чернобиљу, али то су неоправдани страхови. Без њих у будућности Србија једноставно не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем - закључује Здравковић.
Европа у јуну добија највећу нуклеарку
Дозволу за рад петог нуклеарног реактора ових дана добила је Финска. Биће то највећи реактор у Европи. Звао би се "Олкилуото 3" и почео са производњом струје у јуну 2022. године. Са капацитетом од 1.600 мегавата, Финској би обезбедио чак 15 одсто укупне потрошње струје.
Овај реактор је требало да буде завршен још 2009. уз укупне трошкове од 3,2 милијарде евра. Тринаест година касније коначни трошкови изградње се процењују на 8,5 милијарди евра.
