Одржана конференција "Геополитичка позиција Србије - Европска стратегија за критичне сировине и позиција Србије"

Данас је у Београду одржана конференција "Геополитичка позиција Србије" у оквиру које је презентована и разматрана Европска стратегија за критичне сировине и позиција Србије. Учесници конференције били су Горан Свилановић, бивиши министар спољних послова и консултат, и Милан Антонијевић, правник из области људских права, Дарко Обрадовић и Јован Бабић из Центра за стратешку анализу.

На конференцији је презентована анализа Центра за стратешку анализу "Европска стратегија за критичне сировине и позиција Србије" чији су аутори Дарко Обрадовић и Јован Бабић. Учесници конференције констатују да се одвија "Велика зелена утакмица" такмичење у коме се многе стране боре за приступ сировинама које омогућавају енергетску транзицију. Као што је трка у свемиру обележила прошли век и хладноратовски период, очигледно је да се нови геополитички ривалитет превасходно заснива на развоју технологија које су виталне за зелену енергетску транзицију. У центру овог такмичења јесте обезбеђивање ланаца снабдевања стратешким минералним сировинама у које између осталог спадају и бакар и литијум.

У циљу објашњења глобалне трке за стратешким сировинама Горан Свилановић је објаснио стање затечености током избијања ковид пандемије и напада на Украијну, а у коме се нашла ЕУ. Једна од озбиљних научених лекција јесте прекидање ланаца снабдевања, снабдевање хране, сировина и енергената. ЕУ је почела да размишља од чега и кога зависи и како да промени тај степен зависности. Услед свих тих потешкоћа и Србија се нашла у ситуацији да је другачије посматра Брисел и друге земље ЕУ, један критични ресурс се у великој мери налази у Србији, и не само у Србији, али се отворило питање да ли је Србија део договора за смањење зависности ЕУ у односу на сировине. Овде имамо један нови вид позиционирања у контексту снабдевања ЕУ. Горан Свилановић је закључио да одлуке траже одређени тренутак када се одлуке могу донети и бити исплативе.

Главни закључак конференције констатује да ЕУ не може сама да оствари постављене циљеве и зато Закон о критичним сировинама ЕУ (ЦРМА) предвиђа успостављање дуготрајних веза са међународним партнерима и стварање "Клуба критичних сировина". Тај клуб би требало да повеже земље потрошаче сировина и земље које су богате сировинама, како би се подржало одрживо инвестирање у земљама произвођачима сировина и њихов напредак у ланцу снабдевања.

Милан Антонијевић је истакао да је важно да видимо како ЕУ размишља по питању критичних сировина како би смо се могли позиционирати и поставити неке своје услове. Долази до заокрета европске политике нарочито кроз план раста, те европске приоритете треба искористити за реформе у контексту и критичних сировина, рудници се отварају и у Немачкој и широм Европе. Србији треба спремност на различите нивое дијалога. Европској унији треба стабилан Балкан и зато и желе да помогну. Решења у оквиру партнерства са Европском унијом укључују висок стандард људских права, економска и социјална права која прате пројекте укључујући и заштиту животне средине.

Главни закључак анализе је да ЕУ није аутономна у области критичних сировина. Обезбеђивање ланаца снабдевања критичним сировинама кључни је елемент сваке ефективне зелене транзиције. Изостанак енергетске транзиције представља економски, еколошки, друштвени и социјални проблем. Иако Закон о критичним сировинама ЕУ (ЦРМА) нигде експлицитно не помиње Србију, најава појачане сарадње са стратешким партнерима ставља Србију као важну тачку у европским плановима јер Србија располаже највећим налазиштем литијума у Европи. Европска комисија процењује да ће потражња за литијумом порасти 11 пута до 2030. године, а 57 пута до 2050. године.

Аутор анализе Јован Бабић истакао је да стратешке сировине дају могућност да се Србија развија кроз истраживање и развој, а што се тиче литијума подстакнуће се нове технологије које ће доћи у Србији чиме се чувају инжињерска радна места у Србији.

Анализа се такође бави рањивим положајем Европе по питању критичних сировина што видимо из следећих података : Европска комисија је 2010. означила 14 сировина као критичних за индустрије; 2014. та бројка је порасла на 20; у 2017. листу је чинило 27 сировина, да би ове године Комисија саставила листу од 35 критичних сировина, односно, све стратешке сировине квалификују се као критичне. У циљу одговора на ову рањивост у погледу зависности од критичних сировина ЕУ кроз Закон о критичним сировинама планира успостављање нових стратешких партнерстава са трећим државама, користећи се заштитном мером да зависност из једног извора не сме превазилазити 65% . Сировине су назване критичним из неколико разлога: прво, мали број земаљарасполаже значајнијим количинама; друго, начин њихове експлоатације доста је компликован; треће, за критичне сировине не постоји лака замена, тј. нису довољно познати начини њихове рециклаже као што је случај са класичним сировинама.

На конференцији је истакнуто да Европски закон о критичним сировинама дефинише стратешке пројекте у набавци критичних сировина, а који треба да задовоље неколико критеријума:

• Да ојачају безбедност европског снабдевања стратешким сировинама
• Да буду технички остварљиви у разумном временском периоду
• Да буду имплементирани на одржив начин
• Да донесу корист и земљама чланицама ЕУ, као и земљама у развоју које нису чланице, а у којима се пројекти спроводе.

Државе Западног Балкана су потписнице Декларације о зеленој транзицији и обавезале су се да ће заједно са ЕУ радити на стварању климатски неутралне Европе до 2050. године. За остварење тих циљева ЕУ је спремила подршку од 9 милијарди евра кроз економско-инвестициони план за Западни Балкан из програма ИПА III 2021-2027. године. Поред тога, предвиђа се и нови Гаранцијски инструмент који може да подржи инвестиције до 20 милијарди евра за пројекте из зелене и дигиталне транзиције. Нови план раста за Западни Балкна представља још један темељ успсотављања стратешког партнерства.

Закључак конференције је да кад год једна земља држи доминантну позицију у кључном ланцу снабдевања, повећавају се ризици и магнитуда економских поремећаја. Али, како расте потражња расте и геополитичко такмичење, тако земље са значајним резервама критичних сировина добијају на значају и стичу предност над осталима. Досадашња расправа о литијуму и о пројекту Јадар обиловала је с једне стране, предрасудама, полуинформацијама, дезинформацијама и наглашеном анти-западном позадином. С друге стране, не постоји оправдање зашто претходних година нису на прави начин организоване јавне расправе у које би били укључени многи актери – од академске стручне јавности, цивилног друштва, политичких партија, синдиката, па до представника индустрије, рударства, финансијских институција, релевантних министарстава и агенција, итд. Србија још увек нема потписано стратешко партнерство у овој области са ЕУ. Европска комисија се нада ће до 2025. Унија постићи 80% самодовољност у снабдевању литијумом и да ће проширити сарадњу са Србијом, Украјином и другим земљама које имају значајне резерве ове критичне сировине.

Закључак учесника панела је да постоји стратешки, законски и економски оквир за Србију да постане пуноправни члан стратешких ланаца снабдевања чиме ће оснажити своју међународну, економску и безбедносну позицију.