ЖЕЛИТЕ СКРАЋЕНО РАДНО ВРЕМЕ? Откривено шта вам је све потребно да то и добијете, РАДНИ СТАЖ се броји као да радите регуларно

Пре увођења скраћеног радног времена за запослене код одређеног послодавца неопходно је спровођење стручне анализе којом надлежни орган процењује утврђује степен ризика и то на следећи начин:

1) ако се неки посао сматра тешким, напорним и за здравље штетним,

2) да на том послу, и поред мера заштите на раду, постоји повећано штетно дејство услова рада на здравље запосленог

3) да из тог разлога, радно време запослених на тим пословима мора бити краће од законом одређеног.

Непуно радно време

Непуно радно време постоји увек када се са запосленим уговори радно време краће од пуног радног времена. То значи да ако је код послодавца пуно радно време 40 часова недељно, онда је сваки рад краћи од тог рад са непуним радним временом. Ако је код послодавца пуно радно време 36 часова недељно, што јесте могуће, онда је рад краћи од 36 часова недељно непуно радно време.

Запослени који ради са непуним радним временом има право да заснује радни однос и код другог послодавца те да на тај начин оствари пуно. Рад код више послодаваца на описани начин постиже се закључивањем уговора о раду са сваким од послодаваца наводећи у њима обим радног времена (у овом случају непуно), што представља обавезан елемент. У овом случају уговорено радно време код више послодаваца у збиру не сме да прелази 40 сати недељно.

Радни стаж код пуног и непуног радног времена

Према закону о пензијском и инвалидском осигурању, без обзира на то да ли је радник запослен на пуно или непуно радно време, радни стаж се увек рачуна као да је у питању пуно радно време, што произилази из чињеница да се рачунају искључиво дани, месеци и године, а никад сати. У стаж се укључује време проведено у раду, односно време за које су плаћени доприноси за радника.

Радник нема обавезу да обавести послодавца да је закључио уговор са непуним радним временом са другим послодавцем, али је у пракси то најчешће случај.

Наведено заснивање радног односа подразумева, иако закон то строго не предвиђа, да се са запосленим мора постићи договор о распореду радног времена на тај начин да не долази до преклапања. Такође, могућ је и проблем са остваривањем одређених права из радног односа, какво је на пример право на годишњи одмор, јер запослени мора да уклопи распореде код два или више послодаваца, што у пракси може да буде тешко изводљиво.

Обавеза послодавца је да раднику који је запослен на непуно радно време обезбеди исте услове рада које имају остали запослени ангажовани на истим или сличним пословима.

Радник остварује сва права из радног односа која имају и радници запослени на пуно радно време, с тим што нека од права може да оствари сразмерно времену проведеном на раду.

Извор: Србија Данас/Република