ОВО ВОЋЕ ДОНОСИ НАЈВЕЋУ ЗАРАДУ: У Србији влада велико интересовање за поједине сорте!
Србија органске производе највише извози, чак трећину укупне вредности, на тржиште Немачке. Следе Холандија, Француска, Италија, Пољска, САД, Аустрија и Белгија.
Захтеви произвођача органске хране за субвенцијама двоструко су премашили износ новца који је за ту намену опредељен у овогодишњем буџету Србије што указује на велико интересовање за ову производњу, која је Србији донела извозни профит од скоро 30 милиона евра.
СЈАЈНА ВЕСТ СТИЖЕ СА СРПСКИХ ПОЉА: Завршена сетва на 600.000 хектара, усеви у добром стању
ПАКЛИЦА ЦИГАРЕТА ЋЕ ЗА ПЕТ ГОДИНА КОШТАТИ КАО У ЕУ: Поскупеће и несагоревајући дуван и електронске цигарете!
ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ БИЋЕ ВЕЋИ ПО ЦЕЛОЈ СРБИЈИ: Неки градови већ имају нове ценовнике, али коначном списку ту није крај
Због тога, како је закључено на онлајн панелу "Како унапредити развој органске производње на локалу" који је организовала Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), неопходно је да се и локалне самоуправе укључе у обезбеђивање помоћи почетницима у производњи органске хране.
- Период када је произвођачима органске хране потребна највећа помоћ је на самом почетку, када улазе у процес конверзије земљишта и стицања сертификата, а тај период може да траје и до три године, зависно од врсте производње. Субвенције за биљну органску производњу су тренутно четири пута веће него за конвенционалну, док су за сточаре веће за 40 одсто. Површине под органском производњом су у последњих десет година увећане за 236 одсто, али су и поред тога достигле тек 0,6 одсто површине укупно коришћеног пољопривредног земљишта - навела је Јана Милић, руководилац Групе за органску производњу у Министарству пољопривреде Србије.
Извоз сертификованих органских производа из Србије је рекордан износ, по подацима Националне асоцијације за органску производњу, имао на крају прошле године с остварених 29,7 милиона евра. Од тога, органско воће и производи од воћа чине извозни профит од 28,7 милиона евра. Највише се извози на органски начин произведена смрзнута малина, а потом следе концентрат од јабука, смрзнута купина и вишња.
- Домаће воће има највећи потенцијал да се гаји на органски начин и потом оствари највећу добит у извозу и по количинама и по цени. Поред јагодичастог воћа као што су малина и купина, и даље имамо изузетно добре сорте шљиве које се лако на органски начин могу гајити. Купцима у иностранству могу бити занимљиве и органске сорте вишње или боровнице. Потенцијал за органску производњу у Србији је дефинитивно велики, али се мора интензивно радити на удруживању произвођача због строго контролисаних услова производње и уз солидне државне субвенције, укључити у тај посао и локалне самоуправе - објашњава Јован Милинковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.
По подацима Управе царина, Србија органске производе највише извози, чак трећину укупне вредности, на тржиште Немачке. Следе Холандија, Француска, Италија, Пољска, САД, Аустрија и Белгија.
