ПАКЕТ МЕРА ЗА СПАС ПРИВРЕДЕ НЕ ВАЖИ ЗА СВЕ: Добро обратите пажњу да ли испуњавате УСЛОВЕ
Постоји неколико критеријума које ће фирме морати да испуне.
Пакет мера за спас економије, који је представљен пре два дана, вредан је 5,1 милијарду евра, односно 608,3 милијарде динара. То представља половину нашег годишњег буџета, односно 11 одсто БДП Србије.
БРИНЕ ВАС РАЧУН ЗА СТРУЈУ С ОБЗИРОМ ДА ВИШЕ ВРЕМЕНА ПРОВОДИТЕ У КУЋИ? Ово су најбољи савети како да смањите трошак
ОМОГУЋЕНО ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗА СКОРО 300 ГРАЂАНА СРБИЈЕ! Пожурите са пријавама, ово су радна места која се траже и у време ванредног стања
ПОТРЕБНИ РАДНИЦИ ОД 15. АПРИЛА: Мало ко у Србији хоће да ради овај посао, а зарада је ВЕЛИКА!
Први сет мера односи се на пореске олакшице, односно одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате.
Други сет мера подразумева директна давања предузећима, кроз исплату три минималне зараде.
Трећи сет мера је усмерен на очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације.
Четврти сет мера се односи на уплату директне помоћи у износу од по 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије.
У међувремену су се појавиле и дилеме, ко неће моћи да оствари право на ове државне мере.
Како је и сам министар финансија образлажући пакет мера, рекао, право на државну подршку немају предузећа која су током ванредног стања отпустила више од 10 одсто радника.
Затим, ни и она која су замрзла (привремено прекинула) своје пословање пре проглашења ванредног стања, односно 15. марта.
Минималну зараду неће моћи да добију ни радници на црно, ако их има непријављених у фирми.
Када је реч о трећем пакету мера, односно ликвидности за предузећа, на средства које ће банке распоређивати, неће моћи да рачунају фирме које нису редовно измиривале обавезе према држави, банкама и пословним партнерима.
Ти критеријуми се, како је најављено неће толерисати, односно, да би се користила гарантна шема која служи да се превасходно ојача поверење између државе, банака и привредника, предузећа морају да докажу да су измиривали редовно обавезе према држави, према банкама, запосленима.
Говори се и о томе, да јефтине кредите, и помоћ за ликвидност неће моћи да добију велике компаније, као ни фирме које се баве одређеним делатностима, попут игара на срећу, прометом нафтом и нафтним дериватима и др.