ПАНИКА, НЕИЗВЕСНОСТ И КРИЗА! Трећа ставка није поштедела ни Србију: Ових 10 ствари су обележиле економску годину
Србија спада у ред земаља које су се у условима пандемије ковида 19 добро снашле
Баш тим редом: паника, неизвесност и криза три су ставке које економија не воли, а управо су оне због пандемије вируса корона обележиле годину која је на измаку на глобалном нивоу. Прво се појавила паника, која је покренула неизвесност, и на крају економска криза, која није поштедела никог, па ни Србију.
Драган Божиловић нови директор ЈКП "Милош Митровић" у Великој Плани
СРБИЈА У ТОП 10: Министарство пољопривреде Холандије сврстало нашу на листу најбољих по напретку
ПРОДАТА КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА: Познат нови власник и колико је новца Србија добила овом трансакцијом
Како је Србија прошла у овом свеопштем економском лудилу, постоје опречна мишљења власти и дела стручне јавности, за прве изузетно добро због правовремених мера државе, а за друге - лоше јер су потези били неадекватни степену кризе. Ипак, по параметрима међународних финансијских институција, пре свега ММФ, Србија спада у ред земаља које су се у условима пандемије ковида 19 добро снашле и успеле да избегну драстичан пад БДП и задрже ниво страних инвестиција, спрече увећање незапослености и неконтролисан раст јавног дуга. Због тога се и нису много бунили због повећања зарада запосленима у јавном сектору, али и помоћи пензионерима и здравственим радницима и других мера које нису карактеристичне за економску кризу.
Ево 10 ставки које су обележиле српску економију у 2020. години.
Било је планирано да у 2020. години забележи раст од 4 одсто, али након избијања пандемије та пројекција је измењена. Према уверавању власти, он ће бити минус један одсто, што је најбољи резултат у Европи, а према проценама ММФ на крају 2020. године Србији ће БДП бити минус 1,5 одсто. У исто време Грчка ће имати минус 9,5 одсто, Црна Гора минус 12, Словенија минис 6,7 одсто, Хрватска минус девет, Албанија минис 7,5 одсто, Мађарска минус 6,1 одсто.
Послови на инфраструктурним капиталним инвестицијама нису заустављени. Било је плнирано да се у 2020. години издвоји 260 милијарди динара. Ребалансом буџета у новембру оне су увећане за 27 милијарди динара, и то за трошкове за изградње ковид болница и набавку медицинске опреме.
Нису знатно опала због корона кризе. Према проценама власти, ову годину Србија ће завршити са 2,9 милијарди евра директних страних инвестиција, што је 63 одсто укупних инвестиција на Западном Балкану.
Према процени синдиката и неких невладиних организација, без посла је због корона кризе остало око 100.000 људи, док по званичним подацима од почетка пандемије до новембра тај број је око 44.000 радника, а стопа незапослености се креће између 8 и 9 одсто.
Држава је ове године за програме помоћи привреди и свим пунолетним грађанима издвојила око 6 милијарди евра. Део стручне јавности замера неселективност давања помоћи привредним субјектима, а посебно 100 евра свим пунолетним грађанима.
Држава је морала да се задужи за више од 4 милијарде евра да би намирила ванредне трошкове за помоћ привреди и грађанима. То је утицало и да јавни дуг нарасте са 53 одсто БДП до краја ове године на 60 одсто. То тврди Фискални савет, док власт наводи да ће ниво јавног дуга бити 57,9 одсто БДП.
Окончана је и продаја Комерцијалне банке словеначкој НЛБ банци за 395 милиона евра. Недавно је у Инђији постављен и камен темељац за јапанску фабрику Тојо Тајерс. Инвестиција од преко 300 милиона евра требало би да обезбеди више од 500 нових радних места.
Највећу штету од короне претрпели су туризам и угоститељство. За 10 месеци забележен је пад у броју туриста од 48,4 одсто у односу на прошлу годину, а губици у туризму, хотелијерству и угоститељству су око милијарду долара.
У приватном сектору углавном су остале исте или се пак смањиле, док су у јавном сектору повећане за нешто више од 9 одсто. У априлу здравственим радницима уследило је још једно повећање од 10 одсто. Ново повећање од по пет одсто у јавном сектору најављено је за 2021, као и повећање пензија за 5,9 одсто. У 2020. донета је и олдука о повећању минималца за 6,6 одсто у 2021.
Из буџета издвојен новац за две једнократне помоћи пензионерима, једна у априлу од 4.000 динара, друга у децембру од 5.000 динара. У новембру је исплаћена и једнократна помоћ од 10.000 динара свим здравственим радницима.
Планирани дефицит био је за 2020. годину 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП. Због непланираних увећања издатака због короне, након другог ребаланса буџета, он износи 483 милијарде динара, односно 8,8 одсто БДП.
