ПЕНЗИОНЕРИМА И ЈЕДНОКРАТНА ПОМОЋИ И "ШВАЈЦАРСКА ФОРМУЛА" Ово би могао да буде модел по коме ће расти примања најстаријих
Просечна пензија у Србији је 29.378 динара.
Иако су представници Србије у разговору са ММФ недавно затражили мишљење о корекцији постојећег модела обрачунавања пензија по "швајцарској формули", по ком се примања 50 одсто усклађују са инфлацијом, а 50 са растом зарада, представници ове институције то нису подржали јер би те измене нарушиле принципе одговорног фискалног управљања.
"СВАКИ КОМАД ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН И СВОЈУ КОПИЈУ НЕМА" Лука Вранић из Чачка од дрвета прави ремек дела (ФОТО)
ХРВАТСКА "ПОТОНУЛА" У ЕВРОПСКОЈ СТАТИСТИЦИ: Хрвати купују све мање, корона криза опасно "удара" по џепу
ВЛАДА УСВОЈИЛА УРЕДБУ: Свако ко прими бар прву дозу вакцине добија 3.000 динара
Другим речима, савет српским властима је био да за сада не увећавају проценат усклађивања који је везан за зараде са садашњих 50 на 60 и више процената јер би то довело да учешће пензија у БДП буде веће од 11 одсто, што не би био одржив ниво расхода у буџету.
За разлику од ове идеје, која је одбијена, према сазнањима, зелено светло је дато од стране ММФ за наставак праксе по којој би се најстаријим становницима и даље повремено исплаћивала једнократна помоћ.
Родоначелник идеје о измени "швајцарске формуле", по којој се обрачунава пензија од Нове године, је Милан Кркобабић, председник ПУПС-а и члан владе. Он сматра да овај модел иде само на руку малом броју најстаријих суграђанима који имају релативно велике пензије. Таквих није много па ако би се параметар за пристојну пензију узела примања од 60.000 до изнад 100.000 динара, према подацима ПИО фонда таквих је само око седам посто док остали не би били у категорији добитника.
Због тога Кркобабић сматра да би постојећи обрачун пензија требало да се мења и предлаже да то буде модел "швајцарска формула плус, плус", за који каже да је добио и подршку од Александра Вучића.
- Са представницима ММФ се разговарало о моделу „швајцарска формула плус плус“ међутим они нису подржали ову идеју јер сматрају да би њена реализација нарушила принцип одговорног фискалног управљања који налаже свођење расхода за пензије на одржив ниво, односно да учешће пензија у БДП буде до 11 одсто. Они су навели да и поред тога што је Србија забележила добре резултате у пандемији не би било добро да их наруши овим изменама јер прети опасност да онда сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље. За њих је обрачун по “швајцарској формули” добар и његово рушење не би било добро а предложили су да уочене слабости код пензионера са малим примањима треба решавати кроз мере социјалне политике - наводи саговорник.
Он додаје да је с друге стране ММФ подржао да се настави пракса са исплатом једнократне помоћи.
- На тај део ММФ није имао примедби и сматрају да је то била добра пракса у време пандемије која је помогла пензионерима али и да код тог вида помоћи треба водити рачуна да се примени одговорно фискално понашање. Сваки пензионер, од почетка пандемије, па све до јесени ове године, уз редовну пензију добиће укупно још по 33.780 динара. Иако је ММФ предлагао да и ту буде селективност односно да се од једнократне помоћи изузму они са високим примањима начелно нису имали ништа против када им је образложено да само два посто пензионера има примања већа 90.000 динара - каже извор.
Додаје и да највећи део најстаријих суграђана прима релативно мале пензије што потврђује и просек од 29.378 динара што јасно указује да ова помоћ није занемарљива тим пре што око 47 посто њих има примања мања од овог износа
Фискални савет: Ванредна помоћ само за угрожене
Стручњаци и Фискални савет су сличног става као и ММФ и сматрају да постојећи модел за сада не треба мењати јер би могао озбиљно да наруши принципе одговорног фискалног понашања али и да се код једнократне помоћи треба водити рачуна.
- Ванредна помоћ становништву требало би да се усмерава ка социјално угроженим групама, људима који су остали без посла или пак пензионерима са нижим примањима и корисницима социјалне помоћи - наводи се у документу Фискалног Савета "Антикризне мере у 2021. години".
Просечна пензија у Србији је 29.378 динара. Пензије до 10.000 динара прима 5,9 одсто пензионера у Србији, а до 20.000 динара њих 17,4 одсто. Између 25.000 и 30.000 динара износе примања 11,8 одсто пензионера у Србији, показују подаци ПИО фонда.
