ПРЕ НЕГО ШТО БУДЕ БОЉЕ, БИЋЕ ЈОШ ГОРЕ: Како ће изгледати немачка привреда у 2021. години
У 2021. години немачка привреда очекује много боља времена него у години на измаку.
Уредник економске рубрике Дојче велеа, Хенрик Беме, оцењује да ће привредници укључити турбо-погон. Његов текст у наставку пренет је у целости.
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Домаћа економија се успешно бори са изазовима, а од јануара нас очекује још једна НОВОСТ!
ЦИГАРЕТЕ ПОСКУПЉУЈУ ВЕЋ ОД СУТРА: Познато колико ће сада коштати по паклици
ШТА ЗНАЧИ ПОЧЕТАК РАДА "БАЛКАНСКОГ ТОКА": Цене гаса ниже од 1. јануара, добра шанса за улагаче
Фраза је већ излизана, али вероватно никад није била тако тачна као сад: пре него што буде боље, биће још горе. Ова мрачна, дуга зима од нас Немаца захтева много тога: одрицања, обзир према другима, тражи да будемо оптимистични. Нису то баш ствари које нас красе и по којима смо познати у свету. Али постоје и неки разлози због којих би према будућности требало да гледате подигнуте главе. Али бацимо прво поглед уназад.
Током локдауна број 1, оног пролетњег, комплетне фабрике су биле у фази мировања. Није се произвео ниједан аутомобил, ниједна нова машина. Радње су биле затворене, и велики и мали. Прогнозе су биле мрачне. (Неки су тада прогнозирали и пад БДП-а од минус 20 процената) На крају ће пад ипак износити око пет одсто. То је много, али Немачка то моżе да поднесе. Јер је национална економија током лета показала шта је у стању да направи: привредни раст од више од 8 одсто у трећем кварталу. То је историјски резултат, никада раније није забележен такав раст - откако се води статистика.
А ко ће то све платити?
Историјске су биле и димензије владине помоћи. И то баш социјалдемократ Олаф Шолц, на гласу иначе као резервисан политичар, дубоко је завукао руку у државну благајну. И извукао милијарде. Оставимо ли по страни чињеницу да помоћ још увек није стигла тамо где је била најпотребнија (малим и најмањим предузећима или такозваним соло-предузетницима), и то зато што софтвер за исплату новца није био готов, не може се рећи да се влада није потрудила. Немачка се рекордно задужила, 180 милијарди евра новог дуга је предвиђено буџетом за идућу годину. Код те бројке многима се заврти у глави. Ко ће то уопште и кад вратити?
Али то питање постављамо ионако увек кад год се помену гигантске своте: програм Европске централне банке тежак 1,8 билиона евра с циљем куповине обвезница држава и предузећа. Или финансијски пакет од (такође) 1,8 билион еврта који је Европска унија након дуготрајних дискусија (а како другачије?) усвојила почетком децембра. Ако погледамо на глобалноом нивоу, и ако збројимо све пакете помоћи долазимо до бројке од минимално 15 билиона долара, а светски дуг расте неверојатним темпом: по подацима банкарског лоби-удружења Институте оф Интернатионал Финанце светски дуг у овом тренутку (укључујући и задужење предузећа и банака) износи 275 билиона долара. (Поређења ради: немачки БДП је у 2019. години износио 3,45 билиона евра.)
Повратак "црне нуле"
Наравно да су то бројке од којих се врти у глави. Али, шта би уопште била алтернатива? То је једна од лекција велике привредне кризе из 30-их година прошлог века: тада су централне банке и владе биле врло штедљиве с новчаним инјекцијама, и то је тада имало фаталне последице. Данас је ситуација другачија, већ током азијске кризе крајем 90-их година прошлог века, али и након глобалне финансијске кризе 2008. су широм света усвојени огромни пакети помоћи - како би се спречио колапс ликвидности, односно да "пресуши" ток новца у свету.
Наравно да тај новац кад-тад мора опет "потећи" у државне благајне. Али и око тога помаже кратак поглед у недавну прошлост. У годинама након финансијске кризе немачка је национална економија расла целу деценију, а с њом и државни порески приходи. И управо је та чињеница (у комбинацији с немачком политиком штедљиве економије) уопште и дозволила министру финансија да буде великодушан. А кад смо већ код тога, време је да се призна и једна заблуда: и аутор ових редова је био један од најжешћих критичара "црне нуле", како се назива немачка штедљива политика. А сад, након искустава протеклих месеци, јасно је као дан: у добрим временима се стварају резерве за лоша времена, и то уопште није лош рецепт.
Али, због чега би сад уствари све требало бити много боље у наредној години? Јасно, ту је већ прва вакцина која се почела користити у пракси, а и ова ће дуга зима кад-тад проћи. То су већ два разлога због којих би и пандемија требало да изгуби на динамици. А паралелно с тим би требало да се врати и жеља за трошењем новца од стране грађана, жеља за путовањима или куповином аутомобила.
Због пандемије Немци у овој години нису потрошили између 70 и 100 милијарди евра. Тај би новац добрим делом требало да оде у конзум – и тако подстаћи привредни развој. А ту су и неке пореске олакшице (осим пореза на додату вредност, који ће ускоро опет порасти са садашњих 16 на 19 посто), расте и дечји додатак и тако даље. Поскупеће додуше вожња аутомобилом и грејање.
Огреботине пандемије
Знатно би требао да порасте и волумен извоза, једног врло важног темеља немачке конјунктуре. Ако светска привреда заиста у идућој години "порасте" за 4,2 одсто, колико прогнозира ОЕЦД, то би могло значити да ће добрано профитирати и немачки произвођачи машина и аутомобила, односно других индустријских грана. Осим тога, немачка предузећа су у последње време била прилично резервисана по питању инвестиција, у овој години поготово, али и годину дана раније. С приличном сигурношћу се може рећи да ту има простора за надокнађивање пропуштеног. И још једна ствар: у пакетима помоћи савезне владе још увек је пуно милијарди које чекају да се потроше – рецимо као инвестиције у инфраструктуру, у оптичке каблове, железницу, саобраћајнице, дигитализацију итд.
Наравно да неће бити само добро. Неће ово преживети баш сви гастрономи и власници малих предузећа. Број стечајева немачких компанија би могао драматично да порасте након што истекне актуелни владин програм заштите предузећа од инсолвентности усвоје као помоћ фирмама, односно запосленицима током пандемије. Пропашће сигурно нека предузећа која тренутно преживљавају само захваљујући финансијским инјекцијама из Берлина. Остаје нада да захваљујући очекиваном конјунктурном расту ипак неће баш превише људи остати без посла – односно да ће пронаћи ново радно место.
2020. је била узбудљива, заиста јединствена година. Али и 2021. неће бити много мање узбудљива. Она ће само на крају да буе вероватно боља година од ове од које се опраштамо.
