ПРОФЕСОР ПЕДАГОГИЈЕ НАПУСТИО СТРУКУ И САДА ЧУВА 300 ОВАЦА: Има ВАЖНУ поруку за све!

Прича о незапослености и небризи државе о младима дефинитивно није прича у коју се уклапа Изет Трнка, професор педагогије без посла у струци, који узгаја 300 оваца у селу Аргуд, удаљеном око 40 километара од Коњица.

Село Аргуд на око 940 метара надморске висине, припада заједници села Бјелимићи, које се налази у југоисточном делу општине Коњиц, нешто мање од 30 километара од Борачког језера, између планина Височице, Трескавице и Црвња.

Пре рата, Аргуд је бројао око 20 домаћинстава, а данас је становништво овог малог села преполовљено.

Изет Трнка рођен је у Аргуду 1970. године, где је завршио основну школу, док је Електротехничку школу завршио у Сарајеву.

Како припада генерацији коју је рат омео у стицању факултетског образовања, Трнка је тек након рата уписао Педагошки факултет на Универзитету “Џемал Биједић” у Мостару, који је завршио у року и стекао звање професора педагогије.

Школовање и сточарство

Трнка је рекао како се након завршетка Електротехничке школе у Сарајеву вратио у Аргуд, где је рат провео као борац у јединици формираној на том простору.

КАДА ХОБИ ПРЕРАСТЕ У УСПЕШАН БИЗНИС: Српске лептир машне одушевиле арапску принцезу! (ФОТО)

– По завршетку рата уписао сам Педагошки факултет у Мостару, завршио сам у року, дипломирао. Када је требало да обавим приправнички стаж, тада сам наишао на одређене потешкоће у проналаску установе, школе при којој бих обавио стаж. Некако сам успео. Но, тај тешки пут у проналаску стажа ми није најбоље легао и ја сам донео одлуку да се вратим на село. Почео сам се бавити сточарством, тачније овчарством – казао је Трнка.

Истакао је како период од последњих десет година није био лаган. Почео је фактички од нуле.

– Кренуо сам са неких 20 оваца, данас имам стадо од 300 оваца. Презадовољан сам тренутним стањем. Може се живети од пољопривреде и сточарства. У свакој бранши има посла – сматра Трнка.

Мој живот

На питање да ли данас размишља о раду у струци професора педагогије, Трнка је одговорио:

РАДИТЕ ПО 8Х ДНЕВНО, АЛИ НЕМАТЕ ДОВОЉНО НОВЦА? Ово су НАЧИНИ да зарадите ЈОШ ВИШЕ!

– Дефинитивно, моја одлука је село, сточарство, пољопривереда. Не пратим више конкурсе, не пријављујем се. И ако бих морао сада бирати између овога што тренутно радим и струке, изабрао бих село и сточарство – казао је.

Додао је како му је на самом почетку можда било мало жао јер неће радити посао из струке, но сада, како је рекао, више о томе не размишља.

– Стекао сам звање професора педагогије. На самом почетку, када сам се определио за ово, можда ми је било мало жао, јер се у тих четири године студирања ипак много уложило. Сада, након 10 година, не размишљам о томе. Пронашао сам се, лепо ми је, не размишљам ни о факултету, ни о струци. Ово је мој живот и опредељење. Диплома је ту, понекад с ње обришем прашину – казао је Трнка.

Радни дан

На питање како изгледа његов радни дан, казао је како са радом почиње сваки дан у пола осам.

– Устајање је у пола осам и следи обилазак штала, бар у овом зимском периоду када је у току јањење. Затим пуштамо стадо на њиву, где полажемо сено. То је све до подне, а након тога се поново врши иста активност. То је један устаљени програм током зиме, све се, дакле, своди на прехрану животиња и њихову негу – истакао је Трнка.

Пре неколико година регистровао је и фирму, односно покренуо тзв. обртничко газдинство основано на пољопривреди и сточарству, на основу којег уплаћује свој радни стаж.

Порука младима да остану и граде земљу

Трнка је додао како се и данас добро сећа предратног времена у селу Аргуд, када су мештани имали доста стоке, говеда, коња и оваца. Но, додао је како се данас то стање тотално променило.

– Није могуће, чак, повући ни паралелу данашњег стања са оним прератним. Као дете из тог предратног времена се сећам да је у селу било доста стоке, говеда, коња и оваца. Међутим, сад се свело на пар домаћина који се тиме баве. Само један податак који је пронађен у нашем месном уреду из 1976. године, тада је у Бјелимићима на попису било око 30.000 оваца, за које се плаћала тзв. пашарина. И то су само подаци о заведеним. Данас на читавом подручју, у 18 села, има можда 2.000 оваца – испричао је Трнка.

ПЛАЋАЈУ ВАМ АВИОН, СМЕШТАЈ, ВИЗУ И СВЕ ОСТАЛЕ ТРОШКОВЕ: Бесплатно усавршавање у Индији!

Упитан да прокоментарише актуелну друштвено-политичку ситуацију, те све већи одлазак младих из БиХ, Трнка је рекао као мисли да млади не желе да раде, односно да млади желе радити по неким својим жељама.

– Млади данас желе преко ноћи постати богати, али то су приче из бајке. А, погледајте ову лепоту овде. Ко хоће радити, овде се може одлично живети. Ја сам тренутно на свом имању и када бих хтео посветити пажње колико бих радио за неког приватника, ја не знам шта све не бих имао. Млади одлазе вани и тамо раде оно што би могли радити и овде. У том смислу, нема потребе да одлазе – истакао је Трнка.

Порука младима који напуштају БиХ

– Радити је и овде и тамо. Мислим да је то свима лакше и лепше у породичном окружењу, на својој земљи, на својој дедовини. Моја порука младима је да се врате својим коренима. Да остану у свој земљи, да је граде и праве будућност у домовини, а не негде преко бела света – рекао је.