Добро ПРОВЕРИТЕ своје уговоре о кредиту: Ево у којим случајевима можете да ТУЖИТЕ БАНКУ

Ове финансијске институције, нарочито до 2012. године, спровеле су низ незаконитих радњи на штету клијената и тако дебело увећале свој капитал. Уколико сте и сами жртва по неком од основа, новац можете вратити путем тужбе.

Банке у Србији зарадиле су незаконито на рачун грађана око 60 милиона евра. Ове финансијске институције, нарочито до 2012. године, спровеле су низ незаконитих радњи на штету клијената и тако дебело увећале свој капитал. Међутим, већина опљачканих људи није ни свесна да свој новац може да врати путем тужби, чији је исход пред домаћим судовима све чешће у њихову корист. 

Заштитник потрошача и удружење "Ефектива" саставили су листу неправилности на основу којих може да се поднесе тужба, а да се могу надати позитивном исходу, потврђује низ потврђених пресуда пред другостепеним судовима.

- Позивамо све оне који желе да остваре право на повраћај свог новца, да провере уговоре, па ако наиђу на неку од наведених неправилности, могу да туже банку. Износи који се могу добити, зависе од висине кредита, а често могу бити и по неколико хиљада евра или франака - кажу у "Ефективи".

До краја 2011. године, банке су користиле одредбу уговора која је предвиђала да уговорену камату могу да повећају у "складу са променама пословне политике". То је значило да она камата због које је клијент дошао у банку није важила до краја отплате кредита, већ је често мењана тако што је повећавана, а чиме је повећавана и месечна рата.

Често се дешавало да банка кредите, који су индексирани у еврима или швајцарским францима, кориснику исплати по нижем курсу (куповни или средњи), а наплаћује по вишем (средњи или продајни). Банка се на тај начин богатила од клијента јер му је исти новац у девизама рачунала различито када треба да му исплати кредит и када треба да га наплати.

На пример: кредит је одобрен у износу до 1.000 евра, али је у динарима исплаћен по куповном, најнижем курсу (рецимо по 117 динара), али га је банка наплаћивала по средњем, или још горе, по продајном курсу. Продајни курс су банке често формирале по сопственим потребама, па је било случајева да је продајни курс у банци неколико динара већи од продајног курса НБС. Овакво поступање је супротно члану 15. Закона о облигационим односима и већ је санкционисано са неколико правноснажних пресуда.

Законом о висини стопе затезне камате, до 2012. је била предвиђена висина ове стопе на динарска дуговања, док се на девизна користила судска пракса које је предвидела обрачун домицилне камате централне банке валуте у којој је кредит исплаћен (Европске централне банке за кредите у еврима и Швајцарске народне банке за кредите у францима).

Упркос томе, неке банке су уговарале своју затезну камату, што је било потпуно незаконито.

Након 2012, када је промењен Закон о затезној камати, прописане су стопе и за девизне кредите, али су неке банке наставиле своју политику, која је такође санкционисана са неколико десетина правноснажних пресуда у корист клијената.

Банке нису смеле да наплаћују овај трошак (то је потврдио и Врховни суд), јер сва зарада банке мора бити садржана у камати коју банка обрачунава. Већ је донето и неколико десетина правноснажних пресуда у корист клијената.

Банке ни овај свој трошак нису смеле да наплаћују од клијената на овај начин већ су морале да га урачунају у камату. Овде је осим Закона о облигационим односима прекршен и Закон о осигурању. Наиме, треће лице (корисник кредита), плаћа осигурање за нешто где није осигураник, односно корисник плаћене полисе, већ је то банка. До овог тренутка донето је седам првостепених пресуда у корист клијента (има и једна у корист банке).