Први пут раскид CHF кредита ПРЕДУЗЕЋУ, раст курса 239 одсто

Привредни апелациони суд је донео прву правноснажну пресуду којом је потврђена првостепена пресуда којом је раскинут уговор о кредиту предузећу у швајцарцима.

Након што је новосадска апелација донела две правноснажне пресуде за кредите грађана, сада имамо потврду става да је код CHF кредита дошло до промењених околности на штету дужника и за правно лице, те је уговор услед тога раскинут, саопштило је Удружење банкарских клијената Ефектива. 

Тужба је преко удружења Ефектива поднета 2015, првостепена пресуда Привредног суда у Београду је донета у децембру 2016, а потврђена је фебруару ове године. Пресудом је утврђено да је од тренутка подизања кредита 2007. године, до краја 2016. године дошло до раста курса франка у односу на динар за 239 одсто. 

На име кредита, корисник је добио нешто мање од 2 милиона динара, до тренутка доношења пресуде је вратио нешто више од 5 милиона, а престало је да плати још око 700.000 дин, што представља значајну несразмеру узајамних давања на штету клијента, а што је Суд ценио као околности које отежавају испуњење обавеза једне уговорне стране, овде дужника, те да би било неправично такав уговор одржати на снази, пошто као такав више не одговара очекивањима уговорних страна као ни сврси самог уговора, наводи се у саопштењу. 

- Оно што је и можда најбитиња констатација ове пресуде је чињеница да је дужник на овакав начин доведен у неравноправан положај у односу на банку, тј. доведен је у ситуацију да сам сноси ризик пословања банка, у смислу да је ризик курсних и каматних осцилација пренет искључиво на његово пословање. Такође, потврђено је и да валутна клаузула не сме бити инструмент богаћења једне стране, овде банке, већ да она служи искључиво у сврху очувања вредности позајмњеног новца али до границе једнокости узајаних давања, што код CHF кредита свакако није случај - наводи Ефектива. 

Како оцењују, ова пресуда је нови подстрек за око 20.000 задужених у CHF кредитима, који сада на идентичан начин могу да траже раскид уговора, а банкама се пружа могућност договора са клијентима у циљу правичне измене уговора, односно свођења потраживања кроз динарску реституцију. 

То подразумева да свака уговорна страна врати оној другој оно што је од ње примила у динарима, уз припис затезне камате, чиме би се код дугорочних стамбених кредита постигао ефекат умањена главнице и месечне рате за 30-70 одсто, док би добар део ових кредита, као што је слуај у конкретној пресуди, заправо био у претплати и банка би одређени новац морала да врати клијенту, пише у саопштењу.