Симбол промене: Историјске зграде задржавају свој шарм захваљујући паметно постављеним соларним панелима

Guggenhajm музеј у Билбау у Шпанији, недавно је поставио 300 соларних панела на свој кров, као део посвећености да постане климатски неутралан до 2030. године. Фотоволтична инсталација од 80 kW уштедеће око 5% потрошње електричне енергије музеја и обезбедиће довољно енергије за осветљење његових изложбених сала.

Међутим, модернистичка зграда познатог архитекте Франка Герија представљала је јединствен изазов за интеграцију панела на крововима. Да би се очувала архитектонска целина овог иконичног објекта, боја и дизајн панела морали су бити пажљиво одабрани и одобрени.

Соларни панели на Guggenhajm музеју у Билбау

Гериова структура је позната по својим таласастим облицима и сребрно-металном облогом – што је представљало изазов да соларни панели не наруше овај дизајн. Компанија Ибердрола, која стоји иза ове инсталације, поставила је панеле на два највећа крова зграде на начин који их чини невидљивим са улице. Одабрани модели панела, произведени од стране италијанске компаније ФутураСун, хроматски су усклађени са архитектуром музеја.

„Очување архитектонске јединствености зграде било је велики изазов у реализацији овог пројекта, а све детаље – од дизајна инсталације до хармонизације са другим карактеристикама, попут кровних светларника – одобрили су архитекта Франк Гери и Град Билбао,“ навели су из музеја у саопштењу за јавност.

Да ли се соларни панели могу поставити на историјске зграде?

Широм Европе, соларни панели су дискретно инсталирани на или у близини историјских зграда. На имању Чипенхем Хол у Енглеској, 32 соларна панела сада су постављена на земљи, око 25 метара од зграде, и повезани су са кућом путем подземних каблова, скривени погледом од стране живице која се уклапа у стил других биљних елемената у вртовима.

Прошле године, археолошки парк Помпеја на југу Италије инсталирао је соларне панеле прерушене у теракотне плочице које се стапају са древним рушевинама града.

Међутим, други примери увођења соларних панела на иконичне историјске зграде изазвали су контроверзе. Соларни панели су предложени за зграду Кинг’с College Chapel у Кембриџу, али су упркос приговорима Хисториц Енгланд и препоруци за одбијање од стране урбанистичких службеника, добили одобрење од урбанистичког одбора.

Европски градови олакшавају постављање соларних панела на историјским зградама

Како потреба за чистом енергијом расте услед климатске кризе и повећања трошкова, случајеви попут Кинг’с College Chapel могу постати уобичајени. Градски савети широм Европе почињу да олакшавају правила како би кровови историјских зграда постали места за постављање соларних панела. У јуну је град Амстердам најавио да ће до 2025. године бити дозвољено постављање соларних панела на заштићеним зградама и споменицима.

Раније ове године, влада Велике Британије одлучила је да власници историјских кућа у Енглеској више неће морати да траже дозволу за инсталацију енергетски ефикасних технологија као што су соларни панели и топлотне пумпе, према мерама које је предложило министарство за становање. Иако ово може изазвати бригу због очувања наслеђа, компаније истовремено раде на производњи соларних панела који се дискретно интегришу у историјске зграде.

Названи интегрисаним фотоволтичним системима (БИПВ), ови панели не постављају се на површине зграда, већ замењују елементе попут крова, кровних светларника или фасада. Могу попримити изглед кровних плочица, шкриљевца, стакла па чак и витража, што омогућава историјским зградама да искористе предности смањених трошкова енергије и побољшане одрживости, а да при томе не жртвују естетски интегритет.