НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Стижу сјајне вести за све који имају кредит!

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином наредне године.

Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду даље слабљење глобалних инфлаторних притисака. У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, инфлација је наставила да се смањује у новембру, а томе су у највећој мери допринели пад цена енергената и нижи раст цена хране и услуга. Поред смањења инфлације у међународном окружењу, Извршни одбор је имао у виду и да је раст светске економије и даље спор и испод дугорочног просека, на шта су утицале рестриктивне монетарне политике централних банака широм света, које су биле неопходне за обуздавање инфлације.

Због ниже инфлације и успоравања привредне активности повећана су и очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика. Ипак, притисци са тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључне факторе који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике. Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу цена енергената, као и геополитичких тензија у свету, иако су се светске цене нафте стабилизовале током новембра.

Извршни одбор је истакао да су кретања у домаћој економији у складу са пројекцијама Народне банке Србије. Међугодишња инфлација наставила је да се смањује и у октобру се спустила на једноцифрени ниво од 8,5%. Смањењу инфлације у највећој мери допринео је наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 7,3% међугодишње.

Раст цена хране у октобру био је најнижи у претходне две године и износио је 10,5% међугодишње. Извршни одбор је истакао значај стабилизације кретања на тржишту основних животних намирница, чему је допринело и попуштање трошковних притисака у производњи хране, на шта указује и кретање произвођачких цена у прехрамбеној индустрији, које су од почетка године закључно са новембром снижене за 2,1%.

У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације – на око или испод 8% крајем ове године, а потом и њен повратак у границе циља средином наредне године и наставак кретања ка централној вредности циља од 3% до краја 2024. године. Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.

Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио је 3,6%, што је више од прве процене и највише су му допринели грађевинарство, као резултат убрзања реализације инфраструктурних пројеката, и индустрија. Показатељи доступни на месечном нивоу указују да се позитивна кретања у реалном сектору настављају и у четвртом тромесечју. У октобру је индустријска производња била већа за 3,0% међугодишње, производња у прерађивачкој индустрији виша је за 3,3%, а у трговини на мало заустављен је пад количинског промета који је био присутан током ове године.

Таква динамика привредне активности у складу је с пројекцијом Народне банке Србије о расту бруто домаћег производа у овој години од око 2,5%. С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста бруто домаћег производа у 2024. години на 3,0–4,0%, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око 4%.

Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. јануара 2024. године.