ПРОДАЈУ СЕ У СРБИЈИ: Ово је СПИСАК ПРОИЗВОДА од чије се продаје финансирају пензије ХРВАТСКИХ бранитеља (ИНФОГРАФИК)

Профит који остварују на основу продаје производа на целокупном српском тржишту, деле и са "Мировинским фондом" (хрватским пензионим фондом) који је други већински власник Атлантиц групе. Као што смо већ писали, Мировински фонд исплаћује пензије хрватским бранитељима, припадницима ХВО и хрватској војсци. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

То би даље значило да грађани Србије куповином производа Атлантиц групе финансирају управо оне који су вршили прогон Срба са њихових огњишта.

Производи у власништву Атлантиц групе који се могу наћи у продавницама широм Србије јесу све врсте "Гранд кафе", "Смоки", Соко-Штарк, "Чипсос chips", "Крем бананица", чоколаде "Најлепше жеље", Соко-Штарк Наполитанке, Соко-Штарк "Кекси", Соко-Штарк "Интегрино", слане грицкалице "Прима", као и чоколадица "Sweet".

Атлантиц група на српско тржиште пласира и конзервиране производе "Аргета", производи Schwartau међу којима спадају чоколадице "Corny" и џемови, тестенине "Паста зара" познате као "Дел Castello", а неретко се у неким ланцима трговине могу пронаћи и сендвичи "Монтана", али и енергетско пиће "Ред бул". Бренд "Бакина тајна" један је од производа у власништву ове хрватске компаније, као и многобројна пића из асортимана "Цедевите", "Цокте", "Донат МГ", "Rauch" и "Мултивита". Хрватска компанија која се налази на српском тржишту дистрибуира производе и у пољима фармацеутских објеката попут производа "Диетпхарм", "Фармациа", хране за бебе "Беби", шминке и козметике "Л Ореал", али и производа групе "Алкалоид" (Бекутан) и "ЈГЛ".

Стручна јавност у Србији сагласна је са тим да купци у нашој земљи морају бити упознати са пореклом производа и њиховим крајњим власницима.

Председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта сматра да грађани Србије не знају ко су власници ових брендова, те да је у интересу хрватских фирми да се што мање прича о реципроцитету који српске фирме имају у Хрватској у односу на оно што хрватске имају у Србији.

- Лично мислим да грађани Србије не знају ко су власници тих компанија у Србији. Мислим да је интерес Хрватске у томе да се не зна да су они власници, јер су хрватске фирме свесне какав однос има њихова држава према српским фирмама, да не постоји реципроцитет, док хрватске фирме у Србији имају све услове за рад, док с друге стране, понављам, српске фирме немају могућност да послују у Хрватској – каже Линта.

Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да потрошаче обавезно треба упознати са тиме ко је крајњи власник брандова које купују.

- Грађани морају да буду упознати са тиме ко је крајњи власник компанија које послују на нашем тржишту. Наравно, то не треба да значи да се грађани одлучују на бојкот, али свакако јесте ствар коју морају да знају и да доносе сами одлуке - каже Анђелковић.

Чињеница је да је Србија потпуно отворено тржите за хрватске компаније, али не и Хрватска за српске, па се поставља питање када ће српске фирме такав третман имати у Хрватској и до које мере иде разлика у реципроцитету када је у питању пословање између Србије и Хрватске? У циљу јасног информисања грађана Србије у наредном периоду ћемо истраживати које домаће брендове су купиле хрватске компаније, ко су власници хрватских компанија које послују у нашој земљи и где заправо иде новац грађана Србије када купе производе иза којих стоје хрватске компаније.