Овај несвакидашњи бизнис је један од НАЈПРОФИТАБИЛНИЈИХ у Србији, а његова ЕКСПАНЗИЈА се тек очекује!
У Србији се годишње поједе око 32 милиона килограма рибе.
Србија је последња земља у Европи по количини рибе коју поједемо. Званично, свега 2,4 килограма (незванично четири килограма), док у развијеним државама људи једу 14,5 килограма годишње.
ПОТПУНА ЗАБРАНА стигла и до СРБИЈЕ! Дувански дим се више неће осетити: НЕМА ПУШЕЊА НА ЈАВНИМ МЕСТИМА
ПРВИ МЕТАЛ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА ПРАВЉЕН ЈЕ У СРБИЈИ: Код Петровца на Млави пре 5000 година постојао је ПРВИ центар за његову прераду
ЈЕДИНСТВЕНО ТРЖИШТЕ СРБИЈЕ, АЛБАНИЈЕ и МАКЕДОНИЈЕ? Вучић, Рама и Заев у Охриду започели ВЕЛИКИ ПРОЈЕКАТ!
Парадоксално, узгој рибе у рибњацима је последњих година један од најпрофитабилнијих послова у Србији, где се на уложен један зарађује још један динар, а експанзија овог бизниса тек се очекује.
- Према подацима којима располажемо, у Србији се годишње поједе око 32 милиона килограма рибе, а домаћи излов и производња обезбеђују по слободној процени око 12 милиона килограма. Тако нам недостаје готово 20 милиона килограма рибе, што значи да увозимо близу 65 одсто - каже професор рибарства на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду Зоран Марковић.
У Србији је тренутно под топловодним шаранским рибњацима око 11.000 хектара, а под хладноводним пастрмским рибњацима 12 до 15 хектара. Шарански рибњаци произведу годишње између четири и пет милиона килограма конзумног шарана, а пастрмски око два милиона килограма конзумне калифорнијске пастрмке.
- Да би Србија могла сама да задовољи садашње веома мале потребе за рибом, требало би да четири пута повећа површину под рибњацима, за та постоје одговарајући климатски и земљишни услови. Према неким другима ауторима, Србија се налази на готово идеалном географском положају за гајење слатководне рибе, коју још имају само Кина и Израел. Налазимо се на 40 степени географске ширине, са идентичном климом као Пекинг, где се производи највише шарана на свету и у његовој околини постоје на хиљаде најуређенијих шаранских рибњака - наводи аутор текста Бранислав Гулан.
Додаје да је овај посао изузетно исплатив у којем се уложени новац враћа у року од око четири године. Према садашњим условима потребно је уложити најмање 5.000 евра за изградњу једног хектара топловодног шаранског рибњака, а за хладноводни пастрмски потребно је најмање 7.000 евра за један ар рибњака.