СРБИЈА ИМА НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ У ЕВРОПИ: Држава урадила одличну ствар за економију!
Охрабрујуће је и пројектовано смањање фискалног дефицита на три посто у следећој години
Дефицит државе који је Влада Србије планирала ребалансом буџета је 8,7 посто што је практично идентично дефициту на нивоу Европске уније и разултат је борбе да се ублаже ефекти пандемије, рекао је данас за Танјуг економиста Горан Николић.
- У суштини све државе које су покушале да појачаном фискалном потрошњом ублаже ефекте пандемије су генерално урадиле добру ствар јер су на тај начин смањиле нагативан утицај на запосленост, на привредну активност, на плате - рекао је он.
Шта играмо за викенд? Бундес, Премијер лига и Серија А у фокусу - ово су наши предлози
ПРЕПОЗНАТ ЕКОНОМСКИ УСПЕХ СРБИЈЕ: Наша земља је лидер у Европи, а охрабрује и прогноза Европске комисије!
Производи из Србије на 3. међународном увозном сајму у Кини: Представља се 12 компанија из наше земље
Николић сматра да ако то већ раде развијене земље онда је добро и да је Србија на том путу.
- Оно што можемо очекивати када је у питању јавни дуг, је да ће он бити нешто испод 60 посто БДП-а. Поредећи то са процењених 102 посто, што је на нивоу ЕУ просек у овој години, то је задовољавајући резултат - истиче Николић.
Мањи фискални дефицит
Као охрабрујуће он оцењује пројектовано смањање фискалног дефицита на три посто у следећој години.
- Када се погледају фискални приходи и расходи у првих девет месеци, фискални приходи нису пуно пали - само три одсто, а раст фискалних расхода износи око петину и у ствари то је покушај државе да повећањем своје потрошње ублажи пад приватне потрошње - каже он.
КОРОНА ДОМАЋИМ ДЕСТИНАЦИЈАМА ДОНЕЛА ПРОЦВАТ: Министарка открила шта траже домаћи туристи
Наводи да би пад приватне потрошње водио много драматичнијем обарању привредне активности у Србији и дода је да би у том случају имали пад БДП-а до пет посто.
- Србија има релативно добре резултате, ако се поредимо са Европом, наш кумулативни раст у овој и 2021. години ће бити највећи у Европи, негде између 4,5 и 5 посто. То су за ове две кризне године - добри резултати, а они су у позитивном смислу последица и овог фискалног дефицита - рекао је он.
Стране инвестиције велики плус
Као позитивну страну, он оцењује и 1,9 милијарди евра страних директних инвестиција за девет месеци.
- То је по мени врло исправна политика државе да подстиче долазак страних инвеститора. Мислим да је то врло добар однос према привредном развоју јер без њих тешко можете очекивати повећање извоза - рекао је он.
Николић као три кључна разлога за пораст фискалног дефицита и генерално пораст буџетских расхода наводи раст потрошње за здравствену заштиту, капиталних издатака, и помоћи помоћ предузећима и привреди да исплате зараде и одрже број радника.
Огласили се аналитичари: Колико би могло да вреди будуће тржиште за КОВИД ВАКЦИНЕ?
- Раст капиталних издатака је јако позитиван. У девет месеци раст је 14 посто што значи да и у ово време покушавамо да подигнемо привредну активност - оцењује он.
Николић закључује да је повећање буџетског дефицита у ствари директна последица социјално одговорног одговора на кризу.
- Да се у време пандемије ишло у одржавање постојећих расхода било би то потпуно неутемељено, и довело би до пада привредне активности - закључује он.
