СТАЊЕ ГЛОБАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ? Биће нових побољшања, али прави опоравак следи тек 2022. године
Пандемија ковид-19 гурнула је глобалну економију у једну од најгорих рецесија икада, и још увек је неизвесно када би могло да дође до потпуног привредног опоравка.
Недавни напредак са вакцинама против коронавируса учинио је економске изгледе нешто бољим, али неки аналитичари кажу да би потенцијално споро увођење вакцина у земљама у развоју могло да укочи повратак активности на ниво пре пандемије.
АМЕРИЧКА ЕКОНОМИЈА НА КОЛЕНИМА: Криза изазвана короном гурнула привреду у провалију, један податак улива наду
СТРУЧЊАЦИ ДАЛИ ОДГОВОР КОЈИ МУЧИ СВЕ! Откривено који је најбољи начин да се погура економија једне државе?
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Домаћа економија се успешно бори са изазовима, а од јануара нас очекује још једна НОВОСТ!
Они упозоравају да би нове мере затварања у Европи, с циљем спречавања поновног раста броја заражених, могле да спутају економски опоравак чак и индустријски развијених земаља.
- Откриће вакцине је снажан подстицај за опоравак, али тек 2022. године - оценили су економисти Сити банке у децембарском извештају, додајући да ће, ипак, "у 2021. бити јасног побољшања" глобалне економије, делом и зато што "није тешко бити бољи од 2020".
Брзо ширење вируса ковида, који је крајем 2019. избио у Кини, натерало је многе земље на вишемесечне блокаде ове године, што је резултирало катастрофалним падом бруто домаћих производа, као најшире мере економске активности, у многим економијама.
Тако ће, према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) годишњи пад еврозоне у 2020. години износити готово 8 одсто, Јапана 5, САД око 4 процента, а једино ће КИна забележити раст од 1,8 одсто.
Међународни монетарни фонд (MMF) процењује да би глобална привреда могла ове године да потоне за 4,4 одсто, након чега би 2021. требало да уследи раст од 5,2 процента. Фонд је, међутим, упозорио да ће, упркос томе што је светска економска активност почела у октобру да се опоравља, повратак на ниво пре пандемије бити "дуг, неуједначен и неизвестан".
Једна од главних карактеристика корона закључавања широм света је потпуно или делимично затварање граница, чиме је блокиран већи део међународних путовања.
Према подацима Светске туристичке организације Уједињених нација, до 1. новембра је више од 150 земаља и територија ублажило мере ограничења везане за ковид, али су на снази још увек многе рестрикције које се односе на прекогранична кретања.
Те мере, између осталог, укључују: отварање граница само за припаднике одређених националности или из одређених дестинација; захтев да посетиоци поседују негативан резултат на ковид тест да би им се дозволио улазак у земљу; и мере карантина или самоизолације за посетиоце по доласку у земљу.
Једна од главних последица економског пада изазваног пандемијом је снажан губитак радних места на глобалном нивоу.
Према извештају ОЕЦД-а, у неким земљама су негативни ефекти ковида-19 на тржиште рада на самом почетку били "десет пута већи од оних забележених у првим месецима глобалне финансијске кризе 2008".
Притом су најтеже били погођењи запослени у услужним делатностима и радници са ниским примањима, који су претрпели веће губитке посла или прихода.
Такође, готово све економије света улазе у Нову годину са приметно већим дуговима јер су владе повећале задуживање и расходе за очување радних места и задржавање радника на послу. Глобално, укупни пакети мера за ублажавање економског удара пандемије достигли су 12 билиона долара, проценио је ММФ у октобру.
Тај несвакидашњи ниво потрошње гурнуо је глобални јавни дуг до рекордног нивоа свих времена, али државе и поред тога не би требало да преурањено повуку мере фискалне подршке својим привредама, поручио је Фонд.
Према проценама ММФ-а, јавни дуг развијених земаља ће у текућој години износити преко 120 одсто БДП-а, при чему ће највиши ниво дуга од готово 140 процената БДП-а имати САД, затим еврозона око 98 одсто, Кина 80, а земље у развоју 70 процената.
- С обзиром на то да су многи радници и даље незапослени, да се мала предузећа боре са проблемом ликвидности и да ће 80 до 90 милиона људи вероватно пасти у екстремно сиромаштво 2020. као резултат пандемије, чак и након добијања додатне социјалне помоћи, прерано је да државе уклину ванредне мере подршке - истиче ММФ.
Огромну подршку ублажавању економских последица од короне пружиле су и централне банке смањењем каматних стопа до рекордно ниских нивоа, како би помогле владама у управљају њиховим дугом.
Америчке Федералне резерве, чија монетарна политика утиче на економије широм света, спустиле су каматне стопе скоро на нулу и обећала да их неће подизати све док инфлација не пређе таргетирани ниво од 2 процента.
Поред тога, једну од значајних мера којима су централне банке у Европи, САД и на тржиштима у развоју прибегавале у оквиру напора за ублажавање корона кризе представља и повећање куповина хартија од вредности с циљем убризгавања више новца у финансијски систем и подршке ликвидности њихових привреда.
