"СВЕТ СЕ СУОЧАВА СА ПРЕХРАМБЕНОМ КРИЗОМ БЕЗ ПРЕСЕДАНА" Борељ за све криви Русију - један потез направио хаос
Русија је 17. јула, скоро годину дана након што је у Истанбулу потписала споразум, одлучила да се повуче из БСГИ-ја који Украјини омогућава извоз пољопривредних производа на светско тржиште.
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политку Жозеп Борељ, оценио је да међународна заједница јасним и уједињеним гласом може натерати Русију да обнови учешће у Црноморској иницијативи за житарице (БСГИ), да се врати преговорима и да престане да гађа украјинску пољопривредну инфраструктуру.
- Јасним и јединственим гласом можемо натерати Русију да обнови учешће у БСГИ. Заједнички интерес света је одговорно управљање глобалним снабдевањем храном. Дугујемо то људима којима је најпотребније - навео је Борељ у ауторском тексту који је објавила Политика.
"ПУТИН НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ" Најскандалознији интервју Зеленског и његови пусти снови: Док смо живи, нећемо им допустити да постану онолико јаки колико су били
"ТО ЈЕ КАО КАД ВУК КАЖЕ ОВЦИ..." Захарова испричала басну о Пољацима и Украјинцима
ПРОСЛЕЂИВАЛА ИНФОРМАЦИЈЕ БЛОГЕРУ КОЈИ РАДИ ЗА ФСБ: Украјински обавештајци ухапсили руску шпијунку у Николајеву
Борељ је нагласио да ЕУ позива међународну заједницу и све земље да увећају помоћ за подршку глобалне сигурности хране.
- Тражимо од свих наших партнера да подстакну Русију да се врати на преговоре као што је Афричка унија то већ учинила, као и да се уздржи од напада на украјинску пољопривредну инфраструктуру - написао је он.
Подсетио је и да је Русија 17. јула, скоро годину дана након што је у Истанбулу потписала споразум, одлучила да се повуче из БСГИ-ја који Украјини омогућава извоз пољопривредних производа на светско тржиште.
Борељ је додао и да је та инцијатива, као што је подвукао генерални секретар УН, "светионик наде у свету којем је очајнички потребна".
Према његовим речима, пре "агресивног рата Русије против Украјине" из Украјине је долазила петина јечма у свету, као и шестина кукуруза и осмина пшенице, а да су након што је Русија гађајући житна поља и силосе и блокирајући украјинске луке, светске цене хране скочиле до рекордних нивоа и угрозиле преко потребне залихе хране у многим земљама увозницама.
- Циљ БСГИ-ја био је поновно успостављање кључне руте за извоз пољопривредних производа из Украјине и смањење глобалних цена хране. Упркос многим изазовима, иницијатива је постигла свој главни циљ. Од августа 2022, извоз је готово 33 милиона тона житарица и прехрамбених производа из Украјине у 45 земаља имао је кључну улогу за смањење глобалних цена хране за око 25 одсто од рекордних цена достигнутих убрзо након руског напада - навео је Борељ.
Додао је да подаци о јавној трговини показују да је више од половине житарица, укључујући две трећине пшенице, отишло у земље у развоју.
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политку, каже и да је БСГИ осигурао и континуиран приступ житарицама за Светски програм хране (WFP), подсећајући да је у 2023. Украјина обезбедила 80 одсто пшенице за подршку хуманитарним операцијама у најугроженијим земљама по питању хране, као што су Авганистан, Џибути, Етиопија, Кенија, Сомалија, Судан и Јемен.
У тренутку кад се свет суочава с прехрамбеном кризом без преседана, како је нагласио, без црноморске руте, WFP је житарице морала набавити на другом месту по вишим ценама и са дужим временом испоруке.
Борељ истиче и да је одлука Русије да иступи из црноморске иницијативе донета упркос поновљеним предлозима генералног секретара УН да се реше ти проблеми, а да је Русија, како би пребацила кривицу, тврдила да њен сопствени извоз пољопривредних производа није у довољној мери омогућен.
- То не потврђују јавно доступни подаци о трговини, који показују да руски пољопривредни извоз цвета. Русија је имала и велику корист од Меморандума о разумевању са УН о извозу ђубрива, који је договорен паралелно са БСГИ. УН неуморно покушавају да објасне регулаторне оквире и да сарађују с приватним сектором како би се пронашла наменска решења у банкарском и сектору осигурања. Ти напори се спроводе у блиској сарадњи са ЕУ и њеним партнерима - написао је он.
Борељ је у тексту навео и да је, "насупрот лажима које Русија шири", ЕУ заиста осигурала да наше санкције не утичу на глобалну сигурност снабдевања храном.
- Не постоје санкције на руски извоз хране и ђубрива трећим земљама, а ЕУ је дала опсежна упутства економским субјектима, појаснивши да су ови трансфери трећим земљама дозвољени. Такође сарађујемо и са УН како бисмо дозволили повезана плаћања - казао је он.
Борељ је оценио и да ће повећана нестабилност цена хране вероватно трајати све док Русија буде намерно повећавала притисак на глобално снабдевање храном, погоршавајући тако глобалну кризу трошкова живота, а највише за особе са несигурним снабдевањем храном у земљама које зависе од увоза.
- То је неприхватљиво и мора се одлучно осудити - написао је он у ауторском тексту.
Борељ је навео и да је то што Русија сад прилази угроженим земљама, посебно у Африци, са билатералним понудама ограничених испорука житарица, претварајући се да решава проблем који је сама створила, "цинична политика намерног кориштења хране као оружја".
