Већина очекивања премашена: Ово је завршно саопштење тима ММФ-а у Србији!
Пре две године Србија је била у тешкој макроекономској ситуацији, сада је дошло до преокрета
Тим ММФ-а и власти Србије су водили конструктивне разговоре у оквиру консултација на основу члана ИВ за 2017. годину и постигли споразум на нивоу тима о политикама које су потребне да би се завршила седма ревизија СБА из предострожности. Реализација програма је и даље генерално у складу са договором, сви критеријуми извршења за крај марта 2017. су испуњени, а већина њих и знатно премашена, и очекује се, на основу расположивих података, да ће сви критеријуми извршења за крај јуна 2017. бити испуњени. Већина структурних бенчмаркова је реализована, мада у неким случајевима уз кашњење. Споразум треба да одобре руководство и Извршни одбор ММФ-а. Разматрање на Извршном одбору је оквирно заказано за крај августа. По завршетку ревизије додатних 54,57 милиона СДР (66,64 милиона ЕУР) ће бити на располагању Србији у оквиру СБА, чиме ће укупна расположива средства достићи 772,66 милиона СДР (943,52 милиона ЕУР). Власти Србије су изјавиле да не намеравају да повуку средства расположива у оквиру аранжмана.
Ако прихватите наследство, преузимате и дугове: Колико дуго наследник отплаћује кредит преминулог
Економска ситуација у Србији се драматично поправила од усвајања економског програма који подржава СБА. Србија је била у тешкој макроекономској ситуацији пре старта програма почетком 2015. године, са успореним растом, неодрживом фискалном позицијом и растом проблематичних кредита у банкама. Две године касније, дошло је до великог преокрета у макроекономским резултатима. Очекује се да у овој години економски раст достигне три одсто, а фискални дефицит падне на 1,1 одсто БДП-а, што је најнижи ниво од 2005. године, уз пад јавног дуга брже него што је пројектовано. Насупрот очекивањима, фискална консолидација која је била већа од очекиване била је праћена убрзањем раста, што представља одраз поверења проистеклог из одлучног решавања питања одрживости јавног дуга. Поред тога, незапосленост бележи значајан пад, као и ниво проблематичних кредита банака, док је инфлација задржана на ниским нивоима.
Међутим, потребан је наставак реформских напора у циљу решавања питања преосталих осетљивости и структурних слабости. Србија спроводи свеобухватан програм реформи који обухвата јавна и државна предузећа, државну управу, финансијски сектор и пословну климу. Опште узев, остварен је добар напредак. Ипак, знатно се касни у неким областима, као што су реформе државне управе, јавних служби и државних предузећа. Велик и неефикасан јавни сектор и даље представља превелико оптерећење по економију, уз премало ослањања на продуктиван приватни сектор. Тржиште рада карактеришу ниске стопе учешћа, посебно жена, и висок ниво сиве економије. Будући раст ће стога зависити од даљег унапређења окружења за инвестиције приватног сектора и раст запослености. Србија је значајно поправила своју позицију на пословним ранг листама, али су још увек потребна унапређења у областима као што је рационализација и модернизација пореске управе, повећање транспарентности и предвидљивости јавних такси и накнада, као и обезбеђење веће ефикасности и независности правосуђа.
Близу нам је, а ЛЕТОВАЊЕ тамо је БАГАТЕЛА! Нису у питању Грчка, Бугарска и Црна Гора!
Јачање институција ће помоћи да се консолидују макроекономска достигнућа и створе услови за брже приближавање нивоима дохотка у ЕУ. Ревидирање фискалних правила Србије би помогло да се успостави кредибилно сидро за фискалну политику и побољша одрживост јавног дуга на средњи рок. Даље јачање оквира монетарне политике и политике девизног курса, као и даља реализација стратегије динаризације, повећаће делотворност политике и отпорност финансијског система. Потребни су заједнички напори свих сектора државе на решавању питања сиве економије. Квантитет и квалитет јавне инфраструктуре треба да се побољша како путем више капиталне потрошње, тако и путем бољег управљања јавним инвестицијама, уз ригорозну селекцију и оцену пројеката да би се обезбедило да се оскудни ресурси и технички капацитети усмеравају у пројекте који доносе највеће ефекте. Нова уредба о оцени пројеката представља важан корак у том погледу.
У домовима здравља остављамо милионе: Ево где одлази новац сакупљен од партиципације
Консолидација позитивних фискалних резултата које није било лако постићи представља кључни стратешки приоритет. Упркос паду у последњем периоду, јавни дуг је и даље повишен и фискални ризици који потичу из државних предузећа су значајни, тако да би фискални резултати у 2017. који би евентуално били изнад планираних требало да се искористе за брже повећање капиталне потрошње или смањење дуга. Пензије, плате у јавном сектору и субвенције и даље врше притисак на јавне финансије. Даље обуздавање ових расхода на средњи рок, уз дозвољавање њиховог раста како економија буде бележила раст, помогло би да се створи фискални простор за решавање питања инфраструктурних јазова и таргетирана смањења пореског оптерећења рада, уз обезбеђење адекватне социјалне заштите угрожених група.
Држава даје новац за куповину трактора: Министар пољопривреде уручио прва решења
НБС је задржала опрезан став политике и држи инфлацију под контролом. Знатна фискална консолидација у оквиру програма и унапређена координација политике подржале су знатну релаксацију монетарне политике, са значајно нижим каматним стопама на кредите и опоравком кредитне активности банака. Очекује се да ће се у наредном периоду инфлација задржати у недавно сниженом циљном распону од 3±1,5 проценат. С обзиром на боље основне показатеље у земљи, већа флексибилност девизног курса на средњи рок помоћи ће развоју девизног тржишта и подржати динаризацију.
Реформе у оквиру програма су помогле да се обезбеди отпорност финансијског сектора. НБС је успешно реализовала свеобухватан програм у циљу даљег јачања банкарског сектора, снижавајући високе нивое проблематичних кредита и усклађујући регулаторни оквир са стандардима ЕУ. Банке су сада у бољој позицији да у потпуности подрже економски раст у условима даљег јачања потражње за кредитима. Међутим, реформе финансијских институција у државном власништву касне и треба да се убрзају. Потребно је размотрити развој тржишта капитала и унапређење приступа предузетника и МСП финансирању.
Порастао извоз у Русију: Коло воде два пољопривредна производа!
Тим ММФ-а се захваљује властима Србије на гостопримству и тесној сарадњи.