ТРИ ПОРУКЕ КОЈЕ ЈЕ ВАЖНО ПРОЧИТАТИ: ОЕЦД каже да ће опоравак економије ићи спорије у 37 земаља
Кина, земља из које се ковид-19 проширио по читавом свету једина је национална економија које неће забележити пад, него раст.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) прогнозира да ће светска економија тек крајем 2021. године достићи ниво на којем је била пре пандемије корона вируса и напомиње да се државе опорављају, али различитим брзинама, у зависности од региона.
ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ БИЋЕ ВЕЋИ ПО ЦЕЛОЈ СРБИЈИ: Неки градови већ имају нове ценовнике, али коначном списку ту није крај
ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА БУДУЋЕ ПЕНЗИОНЕРЕ! Ако вам фале ДВЕ или ПЕТ година до пензије - једно морате знати
ФАНТАСТИЧНА ВЕСТ ЗА СРПСКУ ИНДУСТРИЈУ: Цена бакра "одлетела у небо", на добром путу да обори рекорд
Први пут од почетка пандемије постоји нада у бољу будућност, пише главна економисткиња ОЕЦД-а Лоренс Бун у новој прогнози економског развоја, али упозорава да ће пут опоравка бити пун опасности и да ће за неке земље трајати дуже него за друге.
Светска економија ће у овој години забележити пад од 4,2 одсто, а идуће ће за исто толико порасти, наводи се у извештају. Код 37 чланица ОЕЦД-а, пад ће бити још већи, минус 5,5 одсто, а опоравак ће ићи спорије. Немачка може да се теши тиме да ће њена привреда у овој години имати мањи пад од просека Европске уније наводи се у анализи.
Да светска економија укупно боље стоји него рецимо САД или еврозона заслужна је пре свега Кина. Земља из које се ковид-19 проширио по читавом свету једина је национална економија које неће забележити пад, него раст од 1,8 процената. Уз то, за идућу годину предвиђа се раст кинеске економије од осам одсто, знатно већи у поређењу с другим економијама.
Очекивања ОЕЦД-а, када је реч о глобалној рецесији у овој години, отприлике се поклапају са прогнозом коју је јесенас изнео Међународни монетарни фонд (MMF). Али, што се тиче раста у идућој години, ОЕЦД је мање оптимистичан од ММФ који очекује раст од 5,2 процента. ОЕЦД је сигурно мање оптимистичан због другог таласа пандемије који хара у многим земљама.
Претпоставка сваког опоравка је, према ОЕЦД-у, да ново избијање заразе може да буде ограничено и да вакцина буде већином доступна до краја 2021. године. Али, шта ако притом настану озбиљни проблеми с расподелом вакцине или ако се појаве неочекиване нуспојаве?
- То би веома оптерећивало привреду и повећало ризик да слабије националне економије и предузећа доспеју у финансијску кризу, што би имало глобалне последице - одговара економисткиња Бун.
Незапосленост међу чланицама ОЕЦД-а је за 1,25 одсто већа него пре пандемије. У САД и Канади она је, међутим, више порасла него у Европи. То је тако пре свега због бројних програма скраћеног радног времена у ЕУ код којих држава запосленима исплаћује део плата уместо послодавца како би предузећа могла да одустану од давања отказа.
Нарочито су погођени радници с ниским платама.
- Запосленима с ниским квалификацијама и онима с малим платама посебно много је смањен број радних сати. То још више повећава ионако велику неједнакост која је постојала и пре пандемије - наводи у извештају ОЕЦД.
- И млади људи који сада траже посао тренутно су у лошијем положају. Крајње је тешко усред кризе стати на сопствене ноге на тржишту рада - каже Бун.
Извештај ОЕЦД-а хвали бројне пакете за спас привреде којима су државе, често уз помоћ централних банака, своје националне привреде успеле да сачувају од најгорих последица.
- Сада је пресудно да они који имају политичку одговорност такву помоћ и даље пружају како би обезбедили преживљавање привредних грана, предузећа и с тим повезаних радних места. Лекција коју смо научили протеклих месеци је да су те мере одговарајуће - додаје Бун.
Извештај изричито упозорава да се не смеју прерано обуставити мере помоћи.
Циљ би за све земље требало да буде избегавање прераног и наглог обустављања програма помоћи, наводи се у извештају. Владе би, осим тога, требало да мисле како да се стварно помогне онима које је криза нарочито јако погодила, сматрају у ОЕЦД.
ОЕЦД је упутио три препоруке онима који носе политичку одговорност. Прво, они би морали да инвестирају у основне области, као што су образовање, здравство и физичка и дигитална инфраструктура. Друго, требало би одлучно да делују како би спречили пораст сиромаштва и неједнакости с обзиром на приходе, и као треће, ОЕЦД позива све на јачу међународну сарадњу:
- Свет не може да реши глобалну кризу тако што ће свака земља да делује за себе - констатује се у извештају.
На крају, главна економисткиња ОЕЦД-а Лоренс Бун изражава мало умереног оптимизма, и поручује да се нада да ће свет након пандемије бити мање - више исти, али ипак мало бољи.
