У српској Тоскани одмора нема, "ко хоће да ради, виноград нека сади": Арсенијевићима доноси берићет и добру зараду
Традиција узгоја винове лозе преноси се с колена на колено
Погодна умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена углавном источне и југоисточне експозиције погодовале су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Традиција узгоја винове лозе преносила се с колена на колено па готово да нема домаћинства где нема бар један чокот винове лозе. С тога не чуди што у опленачком крају важи пословица "Ко хоће да ради, виноград нека сади".
КИНЕЗИ "ПРЕШЛИ ИГРИЦУ": Пореска им ставила катанац на врата, они испод траке оставили ПОРУКУ купцима (ФОТО)
СРБИЈА ПРИТИСКА ИЗВОЂАЧЕ: Радови на брзој прузи у Новом Саду готови до марта
"Морамо да мењамо терапију да бисмо очували привреду" Чадеж: Државе у свету и ми да се прилагодимо кризи
- За виноградаре нема одмора, у винограду или у подруму ради се скоро целе године. Пре пар дана је завршена прерада, наставља се интензиван посао у подруму. За месец дана крећемо у резидбу, затим након тога иде следећа операција то је извлачење лозе која је уједно и најтежа операција јер захтева велико физичко ангажовање. Када смо то завршили, креће вегетација, па се обавља прореда лозе која је најважнија, након ње се ради дефолијација, односно скидање листа у зони грожђа. Потом пред бербу поново прореда грожђа уколико је потребно да би дошли на неки принос од око килограм грожђа по чокоту, што задовољава наше потребе и квалитет - каже Немања Арсенијевић, млади виноградар из Винче.
Арсенијевић истиче да су у овој сезони остварили приносе од 800 до 900 грама по чокоту. Његови засади су на надморској висини од око 330 метара, што је просек за овај крај.
- Сви наши виногради се налазе на различитим локацијама и на различитим типовима земљишта тако да добијамо грожђе које у себи садржи доста различитих арома - каже овај виноградар.
Виноградарска производња може донети берићет, годишње се у просеку од производње вина може зарадити између 50 и 60 хиљада евра, кажу познаваоци виноградарства. Упркос добром приходу, почетна улагања су висока, а зарада се не може очекивати првих неколико година.
- Ово је посао у коме је обрт новца јако спор, прво се чека грожђе да стигне на род па потом вино, па наплата. Винско тржиште у Србији је још увек недовољно развијено, потрошња вина по глави становника је ниска. Имамо одличан квалитет, све више винарија се отвара и све раде на квалитету тако да је ово посао за наредне генерације које ће осетити економску корист од нашег рада - мишљења је Арсенијевић.
