"УЛОЖИМ ДИНАР, ДОБИЈЕМ ЧЕТИРИ" Ако узгајате БЕЛИ ЛУК на велико, то вам се може ВИШЕСТРУКО исплатити
Цена на мало 300 дин за килограм
Бели лук се готово свакодневно једе, или се као омиљени ароматични зачин ставља у јела, тако да нема куће у чијој башти се не сади бар по који чен, било у пролеће или јесен. Осим тога, многи се заклињу у његова многострука лековита својства. Упркос томе, ако се изузму два села у Банату - Врбица у општини Чока и Сакуле у општини Опово, бели лук је култура која се све мање гаји на великим површинама.
Тако уступа место увозним главицама, углавном из Кине, која се већ годинама уназад сматра за највећег произвођача и извозника. Пољопривредници ће рећи да је управо цена тог увозног потиснула домаћу производњу белог лука, за кога тврде да је неупоредиво квалитетнији, пре свега ароматичнији.
Производња на 10 ари у Парагама
Октобар је право време за садњу озимог белог лука, па остаје да се види колико ће произвођачи ове сезоне бити заинтересовани за његову производњу. Оно што је сигурно јесте да ће ове јесени бити засађен на парцели Ивана Петровића из Парага.
Петровић се годинама уназад бавио малинарством, али је прошле јесени одлучио да на мањој површини засади и бели лук и опроба се у тој производњи. Приносом и квалитетом главица је задовољан, а сада очекује и већу продају.
- Бели лук, сорте босут, засадио сам прошле јесени. Са 10 ари добио сам 900 килограма лука, од чега је чак 90 одсто прве класа. Временске прилике су му погодовале. Добро сам припремио земљиште орањем, дрљањем, култивирањем и неколико пута фрезањем, а ђубрио сам, како стајским, тако минералним ђубривом. Додао сам оно што је анализа земљишта показала да недостаје. Садњу смо обавили ручно. Ангажовао сам шест радника, који су посадили семенски материјал, односно ченове врхом нагоре - каже Петровић.
Додаје да је готово свакодневно пратио вегетацију, те адекватно и благовремено применио мере неге овог усева, које подразумевају заштиту од штеточина, прихрану, наводњавање, као и заштиту од корова, а у том случају могуће је и прскати парцелу против корова, мада је на мањој површини међуредна обрада мотиком сасвим прихватљива.
Цена на мало 300 дин за килограм
Главице су крајем јуна ручно извађене и остављене на промаји, да се осуше пера. Потом су исплетени венци, пера одсечена, а лук ређан у танком слоју у гајбице или џакове у просторији где је добра циркулација ваздуха.
- Током лета продаја је била слабија, али сада доласком јесени бели лук се више тражи. Продајем га преко интернета, преко огласа и код куће, а тренутна цена је 300 за килограм, а уколико су у питању веће количине, цена је 50 динара нижа - каже Иван Петровић.
ПОЛОВНА ОДЕЋА из Европе иде у Африку, а онда се опет враћа код нас! Препакује се, сортира и продаје!
Како он тврди, производња белог лука није захтевна, није било великих улагања, те се на овој малој површини може солидно зарадити. Управо због тога он ће половином овог месеца поново посадити бели лук на истој површини од десетак ари.
- На овако малој површини нема зараде сетвом ратарских усева, те је најбоље определити се за културе које нису широко заступљене и радити породично. Зато и нећу значајније повећавати површине, како би моја породица могла комотно да обави сав посао од сађења до припреме лука за продају. Управо сам на основу тога добио јасну рачуницу да на уложен један динар имам зараду од најмање четири. Значи, имао сам мању површину, мања улагања, време нам је одговарало. Може се садити и почетком пролећа, али ја сам се, као и прошле године, одлучио за јесењу садњу - објашњава овај млади пољопривредни произвођач.
Следеће сезоне ће прећи и на органску производњу малине на површини од 30 ари, а планира и да на мањем поседу посеје пасуљ. Има систем за наводњавање, па каже да се не боји суше.