ВАРАЈУ НАС НА СВАКОМ КОРАКУ? У Србији се мед меша и смањује му се квалитет, Европа жели да интервенише
На нашем тржишту се мешавине меда декларишу на исти начин као и у ЕУ, а пчелари кажу да би промене прописа донеле више користи за потрошаче.
Европска унија ће покренути питање другачијег означавања меда који се продаје на овом тржишту како би се спречиле манипулације и преваре потрошача.
По досадашњим прописима, мед је могао да се обележава исто без обзира на то да ли је добијен мешањем меда произведеног у ЕУ и оног који је стигао ван граница ЕУ, без обавезе да се наведу тачни проценти или прецизна земља порекла.
- У пракси то значи да производ који има један одсто европског меда и 99 одсто увозног меда може бити означен као "мешавина ЕУ и не-ЕУ меда". То отвара простор за манипулације, преваре потрошача и отежава живот домаћим произвођачима меда - изјавила је Биљана Борзан, представница Одбора за заштиту потрошача ЕУ.
ПОЗНАТО КАДА ЋЕ СЕ БЕОГРАЂАНИ ВОЗИТИ МЕТРООМ: Завршен важан састанак, ускоро почиње изградња
ВЕЛИКА ПОПУЛАРНОСТ СРПСКИХ ПЛАНИНА: Копаоник домаћин такмичења, велика улагања у зимски туризам
ШТА СВЕ ПОСКУПЉУЈЕ У 2021. ГОДИНИ? Неке промене су већ стигле, а које нас чекају крајем фебруара?
Према њеним речима, готово половина меда на европском тржишту се увози из Кине, а истраживања су показала да је 20 одсто увозног меда сумњивог квалитета и садржи додатке попут шећерног сирупа.
Борзан је у саопштењу навела да је просечна цена килограма кинеског меда око 1,5 евра, док се онај произведен у ЕУ продаје за око четири евра.
Тамошњи произвођачи упозоравају како је један од разлога таквој цени додавање шећерног сирупа и других састојака.
За разлику од кинеских произвођача, они се морају придржавати строгих правила, а увозне контроле нису довољно јаке да спрече увоз меда који није у складу са европским стандардима.
Борзан је Евопском парламенту већ упутила предлог да се што пре промене правила ЕУ за означавање порекла меда.
Како бисмо заштитили грађане од превара, а домаће произвођаче од нелојалне конкуренције, морамо променити систем, на пример увођењем означавања тачне земље порекла или процената различитог меда у мешавини. Стратегија "Од поља до стола" отвара те могућности, а Словенија је најавила да ће то питање покренути кад преузме председање Већем ЕУ у другој половици 2021.
У Србији се мешавина меда декларише на исти начин као и тренутно у Европској унији што је, према мишљењу пчелара, неприхватљиво.
- Мислим да су неке земље већ промениле ова правила и увели обавезу навођења земље порекла. Са процентима би било још боље и прецизније - изјавио је Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
У Европској унији мед је још пре две године могао да се поручити на велико из Кине по најнижој цени од 1,4 евра за килограм, што је било знатно јефтиније од произвођачке цене правог, квалитетног меда.
Из тог разлога тржиште многих европских држава преплављено је кинеским медом, то јест углавном мешавинама више врста меда. Овакво стање практично је постала константа на европском тржишту где је, пре неколико година, забележена минимална цена кинеског меда од 0,9 евра по килограму.
Према тадашњим информацијама из Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), било је примера са хрватског тржишта где се на декларацијама могло видети да је у теглу спакован мед из више земаља. Некада и из чак десет. Такав мед углавном је минималног квалитета који се захтева прописима, али далеко иза изворног домаћег меда.
У овом меду дијастаза, мера присуства пчелињег ензима у меду, износи осам јединица, а у домаћем може бити 12, 15 па и знатно више од 20. Кина је уз ЕУ највећи светски произвођач меда. Али без обзира на то, пчелари тврде да тако ниску произвођачку цену није могуће постићи ако се поштују принципи правилне производње меда у којој настаје квалитетан производ.
Још 2019, због проблема у пчеларств, Европска унија је најавила да ће у циљу спасавања овог сектора, који запошљава све мањи број људи, од 2020. до 2023. издвојити 240 милиона евра, што је за 11 одсто више него у претходном трогодишњем периоду.
Свака држава има задатак да изради свој национални програм подржан од ЕУ из чијег ће заједничког буџета добити 50 одсто новца за поспешивање производње меда.
