ЗРНО СИРКА ЗЛАТА ВРЕДНО! Нове биљне врсте успешно се показале на СРПСКИМ ЊИВАМА
Биће издата и књига рецепата јела која се справљају од алтернативних биљака
Широка је палета алтернативних биљних врста које су присутне на војвођанским пољима, а у њиховом узгоју пољопривредна газдинства и предузетници се углавном сами сналазе.
Одрживим оснаживањем конкурентности пољопривредних газдинстава и предузетника укључивањем биљних врста или развојем нових производа са великом додатом вредношћу баве се стручњаци из Србије и Мађарске у оквиру пројекта прекограничне сарадње.
Нови пројекат на помолу! Кинези имају план за ДИВЧИБАРЕ: Српска планина доживеће ПРОЦВАТ!
Коронавирус ПОЉУЉАО британску економију: Продаја ЗНАЧАЈНО опала!
Разрешена мистерија од ПОЧЕТКА ЕПИДЕМИЈЕ: Коронавирус уздрмао и ТРЖИШТЕ КРИПТОВАЛУТА!
У фокусу пројекта "Конкурентна одрживост пољопривредних предузећа кроз развој нових производа са додатом вредношћу на бази алтернативних биљних врста", у оквиру ИПА програма који се финансира средствима ЕУ, са наше стране су спелта, конопља и сирак, а са мађарске стране зачинска паприка, легуминозе и слатки кромпир батат.
Са наше стране партнери у пројекту су новосадски Пољопривредни факултет, Фонд "Европски послови" АП Војводине и Удружење баштована из Сенте, а из северног суседства Национални агроистраживачки и иновативни центар Мађарске, Центар за истраживање житарица и Фонд "Лавина" из Сегедина. Менаџер пројекта Ласло Ленђел из Сенте указује на то да су искуства сагледавана кроз екпериментална поља ових алтернативних биљних култура која су приказивана у Новом Саду и околини Сегедина, размењивали студенти, млади истраживачи и оплемењивачи.
- За оне који хоће да се усавршавају и баве овим алтернативним биљним врстама градиво ће се припремити у дигиталној форми, а биће издата и књига рецепата јела која се справљају од тих алтернативних биљака - најавио је Ленђел.
При завршетку пројекта заинтересованим пољопривредним газдинствима и предузетницима универзитетски професори држе предавања о узгоју алтернативних биљних врста, па је такав скуп у петак уприличен у Сенти, уз учешће стручњака са Пољопривредног факултета у Новом Саду. На значај, технологију производње и перспективе гајења сирка за зрно указао је Ђорђе Крстић, да је конопља биљка наше прошлости и будућности предочио је др Горан Јаћимовић, а асистент на новосадском Пољопривредном факултету Душан Дунђерски представио је производњу спелте у конвенционалним и органским системима ратарења.
- Алтернативне биљке за нас нису ништа ново - указује професор др Ђорђе Крстић, међутим, индустријализацијом која се десила, изгубили смо их са наших њива.
- Сирак за зрно је тако алтернативна биљна врста потенцијална замена за кукуруз, али је у пет најважнијих биљних врста на свету. Предност сирка за зрно у односу на друге културе је велика толерантност према суши и високим температурама, мања пробирљивост у погледу типа земљишта и скромнији захтеви за биљним хранивима. Од 10 најзаступљенијих биљних врста које једемо или користимо, пет или шест су из фамилије траве, међу њима је и сирак. У свету се гаји на 44 милиона хектара, од тога 65 одсто у Африци, а код нас се на 2.500 до 3.000 хектара гаји углавном сирак метлаш - предочава Крстић.
Сирак који се узгаја за зрно код нас није заступљен, али према мишљењу Крстића, не значи да неће бити заступљенији у наредном периоду, јер има исте хранидбене вредности као кукуруз. Рентабилно га је гајити тамо где кукуруз и сирак дају исте приносе, при чему треба имати у виду да код неповољних услова сирак за зрно даје веће приносе.
Спелта неоправдано запостављена
Спелта је као житарица неоправдано запостављена, иако је њена производња знатно рентабилнија од пшенице, сматра Душан Дунђерски са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Сада је махом заступљена у органској производњи хране, а у Србији нема званичних података на којим површинама се узгаја.
Производња спелте је знатно профитабилнија у конвенционалној производњи у односу на пшеницу, иако су приноси и преко два пута већи код пшенице. За килограм спелте постиже се цена од једног евра, што је пет пута више него за пшеницу.
Дунђерски указује да су варијабилни трошкови на страни спелте, где додуше семе јесте скупље, али у органској производњи нема употребе минералних ђубрива, пестицида и другог. У неповољним годинама спелта врло често премашује приносе пшенице. Наша једина сорта спелте је "Нирвана", али су заступљене сорте из Швајцарске и Мађарске.
- Када се подвуче црта, добија се око четири пута бољи бруто финансијски резултат код спелте у односу на пшеницу - предочава Дунђерски.
МИНУТ ВРЕДАН 150.000 ДОЛАРА: Најбогатији човек на свету за 60 секунди заради 3 ПУТА ВИШЕ него радник за годину дана!
СТИЖУ ЛЕПЕ ВЕСТИ! Вучић најавио ПОВЕЋАЊЕ ЗАРАДА за припаднике Војске Србије (ФОТО/ВИДЕО)
Грађани искористили "ПОСЛЕДЊИ ВОЗ" да се ЗАДУЖЕ НА ДУЖИ ПЕРИОД: Ево на колико година банке сада ОДОБРАВАЈУ КРЕДИТЕ
СРБИЈА У СВЕТ УСКОРО ЛЕТИ СА ШЕСТ АЕРОДРОМА: Најављен пројекат који ће обрадовати све грађане, али и туристе!
ВРТОГЛАВЕ ЦЕНЕ НЕКРЕТНИКА на хрватском приморју! Најјефтинији квадрат је 1.500 €, а први ред до мора 4.500!
