"Вероватно канцероген", а сигурно у употреби: Ово је хербицид који српски пољопривредници СМЕЈУ да користе

Споран хербицид глифосат моћи ће још пет година да се користи у земљама ЕУ, али и у Србији, иако је означен као „вероватно канцероген“ по људе. Одлука земаља чланица ЕУ донета тесном већином многе је изненадила, с обзиром на то да се чинило да ће за три недеље, када је требало да истекне лиценца за коришћење активне супстанце глифосата, то бити крај најпознатијег хербицида који користе и пољопривредници у Србији. Јавност је још без правог одговора да ли хербицид који се користи на њивама убија људе пошто је закључено да он и даље може да се користи.

Осетљива тема

Глифосат се може наћи у „тоталима“, средствима која служе за убијање корова на њивама. Међународна агенција за истраживање рака, која је полунезависни део Светске здравствене организације, још 2015. означила је глифосат као „вероватно канцероген“ по људе, након чега је у свету кренула велика дебата о њему, а убрзо су стигла и опречна мишљења научника о томе да ли изазива рак. Стручњаци за пестициде оцењују да је тема веома осетљива, што је разлог из којег нису желели да говоре о глифосату, упућујући на Управу за заштиту биља и већ доступне податке и истраживања о овом средству.

НЕЗАОБИЛАЗНИ састојци хране коју свакодневно једемо: Тешки метали, антибиотици и хормони, али то није НАЈГОРЕ

Пратимо одлуке ЕУ

У Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде кажу да је глифосат на листи одобрених супстанци у Србији и у промету је на домаћем тржишту, а према речима надлежних, листа активних супстанци које могу да се продају ажурира се сваке године у складу са изменама листе у ЕУ. Како додају из Управе, Србија ће подржати одлуку која буде донета на нивоу ЕУ.

За ове ПРОИЗВОЂАЧЕ нису сви КУПЦИ исти: Ево коме ПОТУРАЈУ паштету БЕЗ МЕСА и шунку од АЛГИ!

- У више наврата се на нивоу Сталног комитета Европске комисије, као и на нивоу различитих организација као што су Светска здравствена организација, Европска организација за безбедност хране, Европска агенција за лекове и дроге, расправљало о утицају ове активне супстанце на здравље људи. У складу са тим донета је одлука на нивоу ЕУ да се на још пет година продужи употреба пестицида на бази глифосата за сузбијање корова, у току којих ће се радити на даљим истраживањима, на основу којих ће се донети нова одлука о примени, укидању или ограничењу стављања у промет и примени средстава за заштиту биља која садрже ову активну супстанцу - кажу из Управе.

Користе га и домаћи пољопривредници

Домаћи пољопривредници кажу да не беже од „тотала“ какав је глифосат, али да ипак сматрају да се у Србији нешто мање користи него у другим земљама.

- Користи се можда на пет одсто обрадивих површина за уклањање сирка и корова. Тоталне хербициде користимо на стрњиштима. Мање их користимо него што то раде пољопривредници у другим земљама, јер немамо много времена да чекамо да он делује, а да се земљиште исуши. Углавном уместо тога култивирамо или тањирамо и тако задржавамо влагу - каже Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника.

Он додаје да су пољопривредници свесни да је свако прскање отров, али да нико не субвенционише мотику.

Калифорнија забранила, Американци подносе тужбе због рака

ЕУ није забранила глифосат, али јесте једна савезна америчка држава, Калифорнија. У тој држави ова супстанца означена је као канцерогена, а против „Монсанта“, најпознатијег прозивођача хербицида са глифосатом, поднето је више од 800 тужби. Фармери оболели од рака тужили су „Монсанто“, који је главни произвођач глифосата. Они су у тужбама навели да их „Монсанто“ није упозорио на могућност оболевања, али „Монсанту“ наруку иде извештај Агенције за заштиту животне средине САД који каже да глифосат није канцероген.

Србија је депонија Европе, продају нам храну која није ни за мачке, али то није оно НАЈГОРЕ

Контроверзе око канцерогености

Извештај Међународне агенције за истраживање рака сврстао је глифосат у групу 2А канцерогених супстанци које могу да изазову рак код људи. Главни камен спотицања били су резултати истраживања на људима пошто су у тој агенцији сматрали да су резултати добијени тестирањем животиња довољни доказ канцерогености. Када је реч о људима, у извештају се наводи да се ради о „ограниченим доказима“. Нешто касније представљен је и извештај УН у коме се каже да је „мало вероватно“ да глифосат изазива рак код људи када се уноси преко хране, што је продубило поделе.