ВЕСИЋ НАЈАВЉУЈЕ: Ове године још 50 пројеката у Београду!

Највећи успех градске власти јесте што се у Београду поново гради и он је поново град кранова и градилишта, рекао је данас градски менаџер Горан Весић износећи податак да је прошле године активирано 69 пројеката, а да је план да се ове године активира још 50.

Весић је подвукао да је "Београд на води", инвестиција од три и по милијарди евра, највећи пројекат, али и да се тренутно у граду реализује и читав низ других пројеката.

- Посредством Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда прошле године активирано је 69 пројеката, док је ове у плану још 50. Пре само три године, на списку радова дирекције било је свега три пројекта. Инвестиције су важне јер покрећу индустрију, а још је важније због тога што се отварају нова радна места- указао је Весић.

ВЕСИЋ: Почиње уређење Улице маршала Бирјузова

Он је подсетио да пројекат "Београд на води" датира одавно, тачније да безмало нема урбанистичког плана који није предвидео градњу на локацији данашње Савске променаде, која ће изгледати као у најлепшим светским метрополама.

- Овај пројекат највећи је успех нове градске власти и Београд га заслужује, као што заслужује и да се мења набоље - оценио је Весић.

Весић је, говорећи о финансијској ситуацији, подсетио да у буџету града постоји 75 милиона евра предвиђених за враћање старих, наслеђених дугова.

Како је рекао наследили су од претходне власти 1,1 милијарду евра дуга, као и 14 милијарди динара неплаћених додатака за породиље и социјална давања, "које смо у међувремену исплатили, а вратили смо више од 400 милиона евра дуга".

- Када је усвојен буџет за 2017. годину рекли смо да тражимо решење за Дирекцију за грађевинско земљиште. Наиме, од дирекције се приходује преко 10 милијарди и тај новац је био стављен у буџет, али није био распоређен по пројектима. Београд ради много више инфраструктурних пројеката него све локалне самоуправе у Србији заједно и зато нам је потребно посебно предузеће које управља пројектима -објаснио је Весић.

 Весић: Ове године дефицит око шест одсто

Градски менаџер је навео да је дефицит 2009. године износио 24 одсто, а да је ове године око шест одсто, што је мање него законом дозвољених 10 одсто.

Тај дефицит ми нећемо финансирати из кредита, већ из реалних извора, назначио је Весић.

Према његовим речима утврђено је да од 2004. до 2011. године дуг према Дирекцији за грађевинско земљиште износи 35 милијарди динара, што је вредност 150 вртића, 1.500 аутобуса или милион пензија.

- Ми сада тражимо да сваки инвеститор пружи банкарску гаранцију и немамо ниједан динар дуга - истакао је Весић и подсетио да то раније није био случај, да су компаније плаћале само 10 одсто и касније престану да плаћају грађевинско земљиште.

- Добијали су грађевинске и употребне дозволе, продавали објекте и нико их није питао да ли су платили своје обавезе, чиме се дошло до дуга од читавих 35 милијарди динара - прецизирао је Весић и додао да се новац од грађевинског земљишта користи за изградњу градске инфраструктуре.

Говорећи о репрограму дугова, градски менаџер је истакао да од 35 милијарди, 17 милијарди припада фирмама које су у стечају где је град суду пријавио своја права.

Око 14,5 милијарди, додао је, односи се на судске спорове са компанијама и око 3,5 милијарди представља већ добијене спорове, али које не можемо да наплатимо јер су те компаније већ угашене.

- Наша понуда инвеститорима који су остали дужни је више него фер: нудимо им да нам дају банкарску гаранцију или хипотеку, што нам даје сигурност да ћемо наплатити и у том случају отписујемо им камату и дајемо могућност да плате на 12 месечних рата" - рекао је Весић и додао:

- Уколико плате у року од четири месеца, отписујемо 50 одсто главнице, чиме долазе у ниво данашњих цена, омогућава им се да продају станове и даје шанса да убудуће раде са градом јер ћемо ми у будућем периоду правити ''црне листе'' инвеститора који не плаћају своје обавезе према граду и упозоравати грађане да са таквим компанијама не послују - .

Градски менаџер је прецизирао и да је град прошле године посредством дирекције наплатио око четири и по милијарди динара дуга за накнаду за грађевинско земљиште, а да се преко репрограма очекује наплата још две, три милијарди, односно око 40 одсто.