ВИТАМИНСКА БОМБА: Дуња је воће са великим потенцијалом, али у Србији од ње правимо ракију

Србија је светски позната по производњи малине и шљиве, али је мало познато да је Тавник, које територијално припада Краљеву, село са највећим бројем стабала дуње у Србији и Европи. Суседна села која припадају Чачку, Бресница и Бечањ, такође имају велики број стабала ове воћке, која је по речима стручњака неправедно запостављена.

- У Бресници и Бечњу скоро свака кућа има бар по неко стабло дуње. Моје домаћинство под дуњом има око 4 хектара. Ове године род је био изузетно добар. Било је тешко сачувати род због доста кише али смо успели. Има и трулих плодова што је нормално на овој површини. Моја дуња је делом отишла у Нови Сад и Војводину, један део у Црну Гору, један део за Босну. Сва та дуња углавном се прерађује у ракију, каже један од највећих произвођача дуње Раденко Лечић из Бреснице.

Иако по речима стручњака постоје одлични услови за гајење дуње, нема је довољно.

- Иако је стара више од 4.000 година увек је била пратећа јабуци, крушци, а што се тиче врста код нас, шљиви и другим коштичавим врстама. Неправдено је занемарена на овим нашим подручјима, иако даје фантастичне резултате и имамо могућности да је пласирамо на европско и светско тржиште, Она ја обдарена пектинима и користи се за производњу желеа, у кондиторској индустрији, а посебно у индустрији сокова. У нашем крају је веома препозната за производњу квалитетне ракије дуњеваче - рекао је за емисију Време за семе на ТВ Телемарк мр Бранко Танасковић, из Пољопривредне стручне службе Чачак.

Од 100 килограма дуње, без непожељног додавања шећера, добија се око 10 кг ракије јачине 45 степени. Иако је ово релативно мала количина, ракија од дуње је доброг квалитета и веома ароматична, због чега се у циљу поправке често меша са свим воћним ракијама.

Дуња потиче из југозападне Азије, односно из Ирана и Анадолије, а самоникла се јавља у средњој Европи под називом "сидонијска крушка". Златножуте је боје, тврдог плода са опоро киселим укусом. Грци су је обожавали, код њих је симболизовала љубав и срећу, а најчешће су је припремали тако што би је издубили, напунили медом и испекли.

Иначе, у стара времена дуња је сматрана симболом плодности. Обичај је био да младенци, уочи венчања, поједу дуњу да би им брак био плодан и срећан. Римљани су, опет, од ње извлачили етерична уља за производњу парфема. Французи вековима праве сир од дуње, тако што се њени плодови кувају до чврстине да могу да се секу ножем.

За оне који не знају, дуња представља праву витаминску бомбу. Осим минималне количине калорија и масти, богата је протеинима, угљеним хидратима, дијеталним влакнима, а садржи и пуно танинских материја и пектина. Од витамина највише има витамина Ц, али и завидних количина каротена (провитамин А), витамина Б 1 и Б 2, као и ниацина. Од минерала највише је заступљен бакар, калијум, калцијум, магнезијум, натријум, гвожђе, сумпор, хлор.

Семенке дуње садрже чак 15% уља и значајне количине важног састојка амигдалина, односно витамина Б 17, који поседује антиканцерогено дејство. Семенке су богате и мастима, танином, пектином, шећерима, јабучном киселином, емулзином и протидом.