За једну врсту воћа хрле из града у село: Услови за сађење у Србији су ИДЕАЛНИ, а добит НА ХИЉАДЕ ЕВРА

Србија годишње потроши око девет милиона долара на увоз лешника, углавном из Турске. Међутим, познаваоци тврде да Србија има повољне климатске услове за гајење ове културе, те је у Центру за рурални развоја у Крагујевцу организовано предавање у сарадњи са компанијом Фереро, која је покренула програм "Подизања засада леске у Србији''.

Циљ је, кажу у крагујевачкој локалној управи, заинтересовати пољопривреднике за гајење лешника, који би имали сигуран откуп, а тиме би и кондиторска индустрија била намирена. 

Прва карактеристика која је пала у очи на овом предавању је да је међу многобројним заинтересованим узгајивачима било више људи из града, него пољопривредних произвођача са села. 

- Нису само пољопривредни произвођачи дошли, него има доста оних који живе у граду, али имају земљу у селима. То јесте помало необично. Градска управа има мере, којима подстиче формирање нових засада, у које спада и лешник, а разматрамо да од идуће године субвенционишемо и наводњавање - каже Дамјан Срејић, члан Градског већа Крагујевца. 

Уместо на ОТПАДУ, завршили на Балкану: Откривена ПРЕВАРА с половним дизелажима

За хектар под леском потребно је у просеку од 5.000 до 8.000 евра улагања. У ту суму урачуната је набавка садница, копање бунара, тамо где га нема, и наводњавање парцеле. 

Шумадија, кажу стручњаци, има одговарајућу климу, терен и земљиште за гајење лешника, али још увек недовољно површина под овом културом. Будући произвођач лешника из Крагујевца, Момчило Колак, који ради у једној крагујевачкој фирми као економиста, каже да се припрема за одлазак у пензију и размишља о засаду леске као о сопственом пензионом фонду. 

- Пролазио сам према Тополи и Аранђеловцу и видео сам да има много лешника, тако да сам тада решио да ћу да их садим. Нешто аматерски знам, али сам почео са озбиљном едукацијом о сортименту, начину гајења, висини улагања - каже Колак. 

СНИЖЕЊА на пијацама, намирнице за зимницу од САМО 5 динара по комаду! (ФОТО)

А када је о сортименту реч, једна од искуснијих произвођача, Радослав Ћатић из Маслошева, каже да све што је Србија садила у последњи десетак, петнаестак година биле су водеће сорте:  "Претпостављам из ранијих искуства и потражње кондиторског лешника да ће откупљивачи тражити да се сади сорта тонда гентиле della ланге, односно пијемонтски лешник, затим тонда гентиле романа и истарски дуги и округли. Међутим, поред ових морате да имате и пропратне сорте због опрашивања. Моје искуство је да се не иде на стабло да не би одузимали време. И немојте да садите енис. То је амерички орегонски лешник, који се калеми. Калемљење ни у ком случају не радити, јер ће до 12. године произвођачи имати нешто од рода, а после тога скоро ништа". 

Овај одгајивач, један од ретких у Шумадији, још додаје да његов лешник неће напуштати газдинство док се не преради у уље, које користи козметичка индустрија или путер.