РЕГИОН У ЗНАКУ ЕКОЛОГИЈЕ И ЊЕНОГ ОЧУВАЊА: Србија на прагу до забране пластичних сламчица, чаша и других предмета
За нашу земљу истовремено се може рећи да је на прагу забране.
После Хрватске, и Словенија је забранила продају готово свих пластичних производа за једнократну употребу. Хрватска је то урадила пре тачно месец дана, а на црној листи се нашло много тога од сламчица, преко пластичних чаша, тањира, кашика и виљушака, до штапића за уши... Србија је истовремено на прагу забране, имајући у виду да су преговори око нових мера чији је циљ заштита животне средине, одавно почели.
ЕВРОПА ЖУДИ ЗА ОРГАНСКИМ МАЛИНАМА ИЗ СРБИЈЕ: Произвођачи у планинским селима напокон задовољни откупном ценом
Привредна комора Србије позива компаније да се укључе у нови циклус Програма "Моја прва плата"
ЖЕЛИТЕ ДА РАДИТЕ У НЕМАЧКОЈ, ЛЕГАЛНО И ДА ЛЕПО "ЛЕГНЕ" КЕШ: Детаљан списак како се снаћи иако нисте грађанин ЕУ
У Хрватској и Словенији су забрањени и пластични штапићи за мешање као и пластичне дршке за балоне, осим оних које су намењене за индустријску употребу. Забрањено је и сво пластично посуђе, као и штапићи за уши осим оних који се користе у медицинске сврхе. Уредбом ЕУ стопирана је и продаја паковања хране и пића од посебне пластике - прецизније експандираног полистирена као и оксо-разградиве пластике.
Нова мера у Хрватској на снагу је ступила у јулу, а трговци су забрањеној роби већ нашли замену. Тако у тамошњим кафићима и ресторанима уместо пластичне сламчице добијете нову папирнату сламчицу. Она је сада и шира од оне на коју смо навикли, а чести коментари они који се са њом први пут сусрећу јесте да се топи у устима.
Иста прича је и са сламчицама које су ишле уз мања паковања млека или сокова. Замену истовремено у комшилуку још увек нису добиле пластичне виљушке, ножеви и кашике. Можда и хоће, тврде трговци, али се питају како би то и изгледало, од чега би било направљено и на крају колико би коштало. Јер, како кажу, пласитчно посуђе било је "багатела".
Казне за непоштовање прописа крећу се до 3.000 евра за извршног или одговорног власника, до 5.000 евра за предузетнике па до 15.000 евра за правна лица, наводи словеначка агенција.
У Србији се истовремено све "ово пластично" и даље користи. Интерес имају и произвођачи и трговци имајући у виду да Срби једноставно не беже од свега горе поменутог. Чак шта више, воле да користе на свим могућим забавама јер кажу, "лакше је, не переш, само бациш".
За нашу земљу истовремено се може рећи да је на прагу забране. Из ресорног министарства за заштиту животне средине током прошле године се више пута могло чути о преговорима о забрани пластике за једнократну употребу.
Било је речи и о припреми система када је у питању пластика и свега што је рециклабилни амбалажни отпад те врсте, односно повраћаја кауције за пластичне и стаклене флаше, лименке…
На нивоу ЕУ цела прича је добила оквир у фебруару 2018. Европска унија тада је постигла договор о забрани коришћења пластике за једнократну употребу. Тадашњи савезни аустријски министар за одрживост и туризам Елизабет Коестингер у твиту је написала да је договор постигнут описујући то "прекретницом у нашим напорима да смањимо пластични отпад".
У Европској комисији кажу да су производи од пластике који су циљ нових мера ЕУ "заслужни" за чак 70 процената укупног отпада пронађеног у морима. Додаје се се да су Европљани вема забринути због утицаја пластике на њихово здравље и животну средину.
Пластични отпад, иначе, посебан је проблем у светским морима јер се споро разграђује и његови трагови често се проналазе у животињским врстама попут корњача, китова или птица као и у плодовима мора којима се хране људи.
