Зашто Словенци неће наше инвестиције: Моћници не могу да муљају ако Срби дођу

Кључни интерес словеначких моћника предвођених Борутом Јамником да не дозволе страном капиталу, укључујићи и српском, да уђе на тржиште Словеније је потребно да задрже своје уносне мутне послове, оцењују познаваоци тамношњих прилика.

Да српске компаније које покушавају да се позиционирају на словеначком тржишту пролазе кроз Танталове муке, постоје бројни примери, а последњи у низу је спречавање АИК банке, у власништву српског бизнисмена Миодрага Костића, да постане већински власник Горењске банке, иако је за то имала све потребне дозволе.

Кроз сличне перипетије прошао је и Веселин Јевросимовић када је својевремено куповао словеначку фирму “Хермес софтлаб”, а на нож је дочекана и продаја посрнулог “Фруктала” српском бизнисмену Слободану Радуну. Прошли голготу Кроз медијско блато провучен је и Драган Чолак, мањиски власник српске компаније СББ, и већински акционар “Јунајтед груп” због исказане намене да купи словеначку телевизиску компанију “Проплус”.

Економски аналитичар и публициста Миша Бркић каже да је у Словенији, и ако је чланица ЕУ, постоји лоша пракса и корупција која приватном капиталу из иностранства не дозвољава улазак на тржиште те земље.

- Њихов интерес је да се очува постојући модел у коме појединци и групе које управљају финасиским токовима и фактички из сенке управљају државом.

Он подсећа да се словеначка приватизација одиграла тако што су државна предузећа између себе покуповала акције једна од других и што су у томе учествовали државни фондови, и да је то модул остао нетакнут до данас.

 - Јамник је изградио фантастичну мрежу личних контаката и пријатељства и један је од оних који у таквом систему “државног соцјиализма” не могу да пропадну- закључио је Бакић.

Затворено тржиште Сличног је става и економиста Александар Стевановић, који истиче да је словеначки модул приватизације допринео стварању затвореног тржишта који српски привредници не могу да мењају: То је једно мало и умрежено тржиште где имате различите интересе како држава, тако и привреде.

Словенци таквим понашањем сами себи праве проблем. Њихово тржисте није велико и сигурн сам са има много бољих места за бизнис, попут земаља ЦЕФТА и ЕУ, где с добрим пословним идејама није није проблем направити експазију.

Подсетимо, словеначки медији су раније писали да се Јамник познат по томе што је, користио свој положај и везе у банкарском сектору, омогућио претерано задуживање фирмама својих приатеља, због чега су неке банке, попут Пробанке, потпуно пропале, а друге попут Горењске, у великом проблему с кредитима које не могу да наплате