10 застрашујућих спортова данашњице

Међу неколицином "конвенционалних" спортова о којима свакодневно читамо налазе се и неки који обитавају (углавном) далеко од очију јавности, а од чијег адреналина кључа крв просечног посматрача. Опасност која их прати, напетост, брзина, специјалне околности под којима се такмичења одвијају,  оно је што ове спортове издваја и чини их специфичним.

Свака листа овог типа ствар је крање субјективног доживљаја, јер је сваки екстремни спорт специфичан на свој начин. Ипак, верујемо да се због опасности које са собом "носе", ових десет у самом врху међу онима који изазивају врхунско узбуђење. Учесницима, али и посматрачима...

Волцано Сурфинг (Асх Боардинг)

Овај спорт можда није најрепрезентативнији примерак застрашујућег спорта, али сулудог свакако јесте. Настао је на обронцима вулкана Серо Негро ("црно брдо") у Никарагви, на који се такмичари пењу сат времена како би се спустили низ падину прекривену прашином и пепелом на дасци посебно прилагођеној овим условима „вожње“. Брзине које се притом постижу иду до 80-так километара на час, а оно што је његова специфичност и због чега није заживео у пуној мери је чињеница да се сурфује вулканом који је још увек активан(!?), што га чини посебно опасним.

Фрее Риде World Тоур

Ово је назив такмичења у спорту који бисмо најприближније могли да опишемо као спуст (и слалом) низ стрму стеновиту планину покривену снегом са мноштвом вертикалних скокова од којих застаје дах, нарочито узимајући у виду да је немогуће одредити где ће такмичар доскочити, на стене покривене снегом или не. Не треба много акцентовати чињеницу да губитак равнотеже обавезно доводи до вишеструког превртања. О могућим повредама које томе следе - ни речи.

Рафтинг

Ово је један од спортова на листи који је близак и широкој јавности, а доступан је и обичним смртницима. Ипак, задирање у његове најекстремније облике открива и разлог зашто се овај спорт нашао међу изабранима. Један од њих је и тзв. „Зелена трка“ (Греен Раце), такмичење кајака низ брзаке највише класе чијег такмичари могу постати део уколико потпишу сагласност о самоодговорности у којем, између осталог стоји: „Упозорен сам на глупост коју ова активност доноси и слободном вољом прихватам ту глупост, игноришем сва упозорења и свеједно учествујем.“

Родео

Можда га неки неће подвести под категорију спорт, али и то је надметање. Трошити речи у описивању онога што он представља, сувишно је. Довољно је погледати неки од филмова са географском одредницом Тексас и врло је вероватно да се не може промашити.

Тензинг-Хилари Еверест маратон

Иако ни ово сâмо по себи није спорт, већ такмичење, све његове специфичности натерале су нас да га уврстимо у листу као засебну категорију од класичног маратона. У питању је трка Хималајима, пуне маратонске дужине (42.195м), али руте коју ниједан други маратон не може ни да „сања“. Четрнаестодневна авантура по камењарима непалског дела Хималаја која захтева врхунску физичку припремљеност, одвија се на око 4,5 километра надморске висине у просеку. Трка стартује 5.364 метара, а завршава на 3.446м, док  је највиша тачка ове авантуре врх Калапатар на 5.545м. Иако води углавном низбрдо (односно, низ планину), трка има два озбиљна успона, а разређен ваздух на овим висинама и најспремније терају на одустајање. Настала је у знак поштовања шерпасу Тензинг Норгају и Едмунду Хиларију, првим људима који су се попели на врх Монт Евереста (8.848м) давне 1953. године, те је по њима маратон и добио име.

Скокови у воду са литице

Скакање са „десетке“ на базену је наспрам овога као лагано загревање. Скокови у воду са близу тридесет метара стварају приликом ударца осећај нелагодности и обичном посматрачу, а некмоли такмичарима. Сувишно је напомињати да је савршен улазак у воду после вишеструких окрета током лета (односно, слободног пада) који траје тек нешто преко две секунде, обавезна ставка за избегавање озбиљних повреда.

Роњење на дах

Још један од спортова од којих застаје дах је и слободно роњење на дах, односно роњење без коришћења додатног кисеоника. Светски рекорд у овој дисциплини износи 225 метара дубине без пераја, односно фантастичан 281 са перајима. Ако се овоме дода и податак да у „статичној“ варијанти ове спортске дисциплине рекорд износи чак 11 минута и 35 секунди без ваздуха, онда синтагма „застаје дах“ са почетка параграфа добија пуни смисао.

MMA

Борбе MMA су у последњих петнестак година стекле невероватну популарност. У питању је спорт који у себи садржи мешавину неколико борилачких вештина, за шта је MMA акроним (Mixed Мартиал Артс). Подразумева борбу како у стојећем ставу, тако и у партеру, ударце и самоодбрану, технике обарања и дављења. У зачетку готово да није имао правила, али су временом уведене одређене регулативе како би  борбе биле безбедније и како би MMA могао да се подведе под термин спорт. Без обзира на то, и у данашњем облику повреде су врло честе, понекад и врло озбиљне, а свакако визуелно најупадљивије од свих на листи.

Сурфовање на "цунамију"

Замислите себе како се управо спремате да на дасци "зајашете" талас од 20 метара висине. Замислили сте? Добро. Шта је осећање које вас тренутно испуњава? Да ли је то незадрживи адреналински шок или језа изазвана смртном опасношћу коју овај спорт са собом „носи“? Како било, Ендрју Котон, водоинсталатер из Девона у Великој Британији зајахао је вероватно највећи регистрован талас у историји, висине око 25 метара, током невремена на обалама Португалије.

БАСЕ Јумпинг

Ненадмашни победник овог „надметања“. Сама помисао на скок у понор са висине од преко пола километра леди крв у венама. Овај спорт настао на норвешким фјордовима 2008. године, представља најверније испуњење вишемиленијумске жеље човека за летењем. Назив је настао као акроним омиљених места са којих ове акробате воле да скачу (Буилдинг, Antenna, Спан, Earth). У основи, подразумева скок у амбис двојице такмичара (најчешће професионалних планинара или падобранаца) са ивице стене у специјалним оделима у којима подсећају на џиновске летеће веверице, да би затим, ношени силом отпора ветру, слетели уз помоћ падобрана око километар даље. Брзине које се притом постижу стварају вртоглавицу и посматрачу. Како ли је тек такмичарима?