Абруцо – скривени рај на земљи
Покрајина Абруцо налази се у средишњем делу Италије. Излази на Јадранско море и подељена је на четири округа, са истоименим градовима који су управна средишта: Кјети, Л’Аквила, Пескара и Терамо.
Име потиче од латинске речи Апрутиум. Неки кажу да је Апрутиум земља свиња (апер – свиња), а неки да је за настанак назива ове покрајине важан појам абруптум, што значи нераван, стрм. Постоји, такође, претпоставка да је Абруцо повезан са именом древног племена Претута.
До ове покрајине можете стићи трајектом Пескара-Сплит (како ћете до Сплита смислите сами), колима (ако волите дуге вожње), возом (путује се скоро 24 часа) или авионом. Лет Београд – Рим, а онда од Рима хватајте воз за који год град Абруца. Пескара има и аеродром али он, нажалост, није повезан са Београдом. Ако сте у могућности, изнајмите неки авиончић до тамо – тако је најкомотније.
Можда је за Абруцо најбоље рећи да је он, географски, као засебна држава, у сред Италије. Покрајина која излази на Јадранско море, прелепим пешчаним плажама, углавном је брдовита и својим средишњим делом улази у високо планинско подручје Апенина. Тако у једној регији имате могућност да се окупате у мору и да се попнете на Гран Сасо (2912м) – највиши врх Апенина.
Абруцо је пун супротности које га чине фантастичним. Убрзан живот запослених Абруцеза на обали и сполагањен животни ритам планинских мештана употпуњују се и стварају красну равнотежу. Пескарези, као типични обалски Абруцези, доручковаће у журби неколико кексића и шољу чаја. На паузи за ручак на брзину ће појести неку пасту, након вечере кратко ће прошетати главним улицама, пре починка. На што се већој надморској висини налазите, то вам се чини да вам чак и ручни сат спорије покреће казаљке.
Но, живели брзо или полако, за Абруцезе је карактеристичан мир. Чак и у градовима, а камоли по мањим местима на планини, нема нервозе, нема галаме. Колона возила стрпљиво чека да се нека млада дама упаркира. Нико не труби, нема потребе да се ларма, то никога неће учинити бржим. Сачекаш, па наставиш – животна филозофија.
Мултиетичност Абруца посебна је занимљивост. Сами Италијани који се деле на северне, јужне, овакве, онакве, нису били довољни, те се сада у Абруцу срећу и друге националности, али и расе. Африканци, Арапи, Кинези, Корејци, Румуни, Руси, Украјинци – свако од њих доноси своје обичаје и навике и уклапају се у мали рај.
Ко буде пратио фењер природе, никада се неће изгубити (италијанска пословица)
Резерват Денунцијана налази се у сред Пескаре и представља омиљено излетиште Пескареза. Предивно језеро пуно патака и окружено богатом фауном, прави је одмор за душу и очи.
Гран Сасо, већ поменути највиши врх Апенина, у Абруцу је познат и под именом Успавана лепотица (Ла bella addormentata). И, заиста, када из даљине, пред залазак сунца, погледате гребене Гран Саса, видећете облине женског уснулог тела. Чудо природе, а можда и још један доказ чувеног италијанског обожавања жена.
Мајела (Majella) је планински масив који представља природну границу између три округа – Кјетија, Пескаре и Л’Аквиле. Национални парк Мајела има десетак врхова високих преко 2000м, огромне платое, долине и падине. Нуди нам и залеђени водопад по имену Новајлија (Ил Принципианте) који се налази на 1600м висине и дугачак је 25м.
Језеро Скано (Лаго ди Scanno) ових дана је у Италији покренуло бројна питања. Компаси ронилаца напросто полуде у једном делу језера. Долазили су и стручњаци из Рима и открили су да на дну језера постоји нешто велико, метално, овалног облика. Мештани мисле да је посреди бомба из Другог светског рата, јер је на месту језера тада била депонија. У последње време водостај језера опада, па се неретко на обали нађу пиштољи, муниција, пушке, али и артефакти од пре хиљаду година.
Градови, као и снови, саздани су од жеља и страхова (Итало Цалвино, италијански писац)
Пескара је један од најновијих градова у Абруцу, оформљен 1926. године. Градска већница отворена је 1936. године и пример је рационалистичко-фашистичке архитектуре. Базилика Madonna деи Sette Долори (Госпа од седам болова) представља уточиште из 17. века, грађено на месту на коме се неколико пута указала Богородица. У Пескари се налази и Музеј народа Абруца који прати 4000 година историје Абруцеза.
Универзитет Габријеле Д’Анунцио налази се у Пескари и у Кјетију. Овај мали градић преживео је Други светски рат тако што је проглашен за отворени град (као и Рим), те је примио велики број избеглица. Катедрала Светог Јустина, саграђена 1069. године, данас изгледа као да је утекла из филма "Да Винчијев код". У близини цркве Светог Петра и Павла налазе се остаци великог резервоара за воду и античког позоришта. Кјети има и неколико музеја. Најзанимљивије је споменути музеј биомедицине који припада Универзитету и бави се биоархеологијом и палеопатологијом.
Силви Алта и Силви Марина делови су града по имену Силви. Како имена и говоре, Силви Марина налази се на обали мора, а Алта је на пропланку изнад... Силви Алта, гледан одоздо, изгледа моћно. Подбочен је високим бедемима који су ноћу осветљени тако да изгледају још снажније. У центру месташца налази се црква кривих зидова, поред које је фонтана и кафана. Мештани ту играју домине и карте и гледају ка пучини, са висине, достојанствено.
Један од најслађих градова у Абруцу свакако је Скано. Чувен по додели награда Премио Scanno – Премио Нобел италиано, која се додељује једном годишње још од 1975. године. Стрме и уске улице тада су испуњене научницима, музичарима, писцима... Пансиони у близини Скана заслужују посебне редове, не будите нестрпљиви!
Сулмона се налази у италијанској Војводини, односно Вале Пелиња која је некада давно била језеро. Родно је место Публијуса Овидијуса Наса, одакле сазнајемо да је постојала и пре наше ере. Највећи трг у Сулмони је Piazza Гарибалди. У средњем веку ту су се одржавали фестивали и трке коња, а данас се ту окупљају мештани за Ускрс, зарад церемоније Madonna che Scappa. Мештани статуу Богородице носе ка статуи васкрслог Христа.
Кафа треба да буде врућа као пакао, црна као ђаво, чиста као анђео и слатка као љубав. (Шарл Талејран, француски политичар)
Гран Caffè Vittoria – Овај кафе налази се у Кјетију. Отворен је 1920. године и од тада је омиљено састајалиште писаца, новинара, политичара, свих мештана. Кад погледате ентеријер и мени, рекли бисте да сте се вратили у прошлост. Ту је време одавно стало.
Пуна је Италија pizza, али ако желите најбољу – идите у Пескару. Пицерија Ређина ће вас угостити ваљано и јефтино, а избор је фантастичан.
Уколико се уморите од силне италијанске хране, а зажелите се похованог сладоледа и чипса од шкампа – на плажи вас чека кинески ресторан Хаи Бин. Окусите право кинеско пиво, упознајте власницу – госпођу Ерику и запањите се кад сазнате да живахна црнокоса Кинескиња има близу 60 година!
Једина права историја је она коју смо ми измислили. (Либеро Бовијо, италијански писац)
У давном 16. веку, Абруцом су владали Шпанци. Castello Спагноло је импозантни, велики замак. Можете га обићи и истражити умне одбрамбене системе.
Castello Piccolomini (Целано), сазидан 1392. године, данас је претворен у Музеј сакралне уметности који поседује занимљиву збирку византијских икона Богородице са Христом из 13. века.
Цастел дел Монте налази се у самом срцу масива Гран Саса и први пут се помиње 1223. године, у були папе Хонорија ИИИ. Џорџ Клуни у филму Американац, крије се од прошлости баш у овом замку.
Мала кухиња чини кућу великом. (италијанска пословица)
Confetti ди Сулмона – Ови слаткиши праве се од бадема преливених шећером. Традиционално се деле пријатељима и рођацима на венчањима и сличним прославама.
Brodetto ди песце – Абруцези стрпају у вееелику шерпу све што имају од рибе и морских плодова и онда налију вином и парадајз соком и додају којекакве зачине. Дакле, као наш фиш-паприкаш, само морски.
Porchetta abruzzese – Одрасла свиња очишћена од костију, па ролована... Пече се дуго, а онда се сече и сервира у лепињама, као сендвич.
Пан dell’orso или Медвеђи хлеб – Овај слаткиш потиче из већ поменутог Скана и само у Абруцу се и прави, и то од меда, бадема, чоколаде и много љубави. Име потиче од апенинског мрког медведа који обитава у шумама око Скана.
Имам оно што сам давао, зато што сам у животу увек волео. (Габријеле Д’Анунцио, италијански писац)
Габријеле Д’Анунцио, чувени италијански песник, драматург и политичар рођен је 1863. године у Пескари. По њему је назван Универзитет у Абруцу... Један је од идеолога спајања неколико насеља у Пескару 1926. године. Често се приказује као претеча и идејни зачетник италијанског фашизма.
Јован Капистран (Giovanni да Цапестрано) рођен је у селу Капестрано у Абруцу 1386. године. Овај фрањевачки калуђер, теолог и инквизитор био је проповедник крсташког рата против Османлија. Године 1456. заједно са Јаношем Хуњадијем (Сибињанин Јанком) учествује у одбрани угарског Београда од напада Мехмеда II Освајача. Мађарска слика Београдске битке, из 19. века, приказује Јована Капистрана како у левој руци држи крст и мач.
Rocco Антонио Тано некима је познатији као Роко Сифреди, италијански пастув. Бивши порно глумац, данас редитељ и продуцент филмова за одрасле, рођени је Абруцез. Често се цитира Рокова изјава којом је објаснио повлачење на другу страну камере: "Моја деца су све старија и више не могу само да им кажем: тата иде да заради новац за породицу. Они желе да знају више од тога."
Јарно Трули, Пескарез, италијански је возач Формуле 1 у тиму Тојоте. Познати обожавалац вина власник је и сувласник великих винограда у Италији. Власник је, такође, картинг тима "Trulli Карт".