АГОНИЈА: Ево зашто је произвођачима најгоре плаћање на одложено

Закон о роковима наплате не поштују ни приватне ни државне фирме. Произвођачи хране на паре чекају 138 дана иако је по закон само 60.

У Србији због хроничне беспарице привредника сви свима дугују, што води непоштовању рокова плаћања. Само су "на папиру" регулисани законски термини до 60 дана, док се код нас у пракси, у просеку, на новац за робу и услуге чека дупло више - 138 дана.

Велики системи за производњу дневних намирница на наплату чекају 90, а често кажу премаше и 100 дана. Новости су анкетирале на десетине фирми. У месној индустрији су потврдили од неколико произвођача, најчешћи рок исплате је између 60 и 85 дана. 

У зависности од финансијске снаге, продајни ланци диктирају дуже рокове наплате, а предност је на већим трговинама. Тенденција је да неки малопродајни ланци нуде рокове од два до шест месеци, чак и компензације. Један произвођач нам је рекао да га трговци условљавају високим рабатима, односно попустима за плаћање робе унапред. 

- Траже нам робу испод производне цене и нуде уплату унапред - речено је у једној фабрици хране средње величине. 

- Ако им дамо на губитку смо, ако чекамо да нам се роба плати после пола године, опет губимо, не можемо да сервисирамо наше добављаче и обавезе и полако али сигурно гушимо једни друге. Овако неће моћи још дуго - рекли су за “Новости”. 

Најдуже се чекао новац у локалним самоуправама. Ту су рокови и до пет, шест месеци. У Унији послодаваца Србије наглашавају да би држава морала посебно ажурно да контролише како јавни сектор, односно како буџетски корисници испуњавају своје обавезе, тако и приватни сектор. 

- Кашњења у исплати наносе велику штету привреди, вратили смо се на ниво високе неликвидности - истиче Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије. 

- Кренуло се озбиљно првог месеца примене тог закона, у јануару ове године, међутим, убрзо се од тога одустало и наставило по старом - каже он. 

Слаба купобна моћ

На тако велику "растегљивост" рокова утиче и слаба куповна моћ. Промет у малопродаји је у последњих пет година у сталном паду. Да би сачували муштерију, трговци дају све дуже рокове код плаћања. А онда те месеце чекања пребацују на добављаче, којима не плаћају робу. 

- Криза тражње веома је дубока и многе фирме су на рубу банкрота, а то важи и за многе трговце, као и њихове добављаче - каже за Драгољуб Рајић, привредни консултант. 

- Трговци су због беспарице принуђени да робу дају на одложено плаћање на три, шест, 12 и 24 месеца, па се то одражава и на добављаче, а најугроженији су произвођачи - рекао је он.