Америчка оштродлака мачка: Љубимица челичних шапа
Ово су ретке мачке готово непознате изван њихове родне Северне Америке, те су једна од тек неколико пасмина које су заиста потекле из САД-а. Порекло америчке оштродлаке мачке може се следити до 1966. године, кад је пар фармерских мачака, Bootsie и Fluffy, у близини Вернона, у савезној држави New York, добио младе.
Једно маче је имало ретку, веома оштру длаку. Власници су контактирали локалног узгајивача Џон О´Шоа, који је узео споменуто маче и једну од 'нормалних' женки из легла, те започео програм узгоја у циљу развијања генетске природе необичне длаке и, ако је могуће, узгоја нове пасмине.
Захваљујући тестирањима која су обавили генетичари, откривено је да је америчка оштродлака мачка заиста потпуно нова врста и да представља спонтану мутацију при чему је свака дужа длака коврчава и оштра, на крају свијена у кукицу. Тако оштра длака била је потпуно другачија од оне код других мачака коврчаве длаке, као што су рекс мачке, чија је длака веома мекана на додир. Чинило се да америчка оштродлака мачка има грубљу длаку чак и од оштродлаког теријера!
Прво оштродлако маче, прикладно названо Адам, био је црвено-бели мужијак који се, кад је одрастао, парио са 'нормалном' мачком из истог легла - наводно смеђом пругастом и белом, али вероватније се радило о смеђој корњачасто пругастој мачки - а њихово се прво легло окотило 7. јула 1967. Од четири мачета, две су женке биле оштродлаке црвено-беле мачке - на тату. Једна је брзо угинула, али друга се, по имену Ајми, парила с Адамом и окотила низ оштродлаких мачића, а међу њима и симпатично названо Барбери Ален, прву хомозиготну америчку оштродлаку мачку која је на свет стигла 1969. године.
Адам се такође парио са краткодлаком белом мачком са којом није био у сродству, која је окотила три оштродлака мачета, тиме потврђујући чињеницу да се ген за оштру длаку наслеђује на доминантан начин - под условом да је један родитељ оштродлаки, у леглу ће бити оштродлаких мачића.
Оштродлаке мачиће је лако идентификовати чим се окоте: брци и длаке на њиховим лицима и ушима, као и оне на телу, коврџаве су и штрче на различите стране. Мачићи дуже длаке имају љупке коврџе, а код оних краће длаке чини се да им је крзно валовито.
Међутим, у оба се случаја током прве године развија текстура крзна одрасле мачке. Стандарди пасмине за америчку оштродлаку пасмину написани су 1967. ЦФА тражи да мачке свих боја, осим сребрних, имају блиставе златне очи, иако ТИЦА не признаје никакву везу између боје очију и боје крзна, пише "Životinje.rs". Заобљена глава са високим јагодичним костима, равна леђа и заобљен труп, чврсте ноге средње дужине са заобљеним шапама и реп који се сужава, заобљен на врху, али не туп, карактеристике су грађе тела америчке оштродлаке мачке.
Више објашњавају речи које власници америчких оштродлаких мачака користе док их описују - жилава, мишићава, интелигентна и способна владати домаћинством (и другим мачкама) својим 'челичним шапама', а ипак је истовремено опуштена, ретко када деструктивна, и воли да се мази.
