Београдско небо отворено за облакодере

Једини облакодер за који ће небо бити граница је кула од 220 метара у Београду на води, пројекту који инвеститор из УАЕ развија у договору са државом. За друге приватне улагаче који су желели да запарају облаке својим зградама препреке су само привидно уклоњене.

Да би Мирослав Мишковић могао да зида "Делта торањ" (144 метара) између "Хајата" и "Сава центра", Милан Беко облакодер од 250 метара у луци Београд, грчки инвеститор две куле од по 137 метара код хотела "Југославија" или "ПСП Фарман" Београд, објекат од 146 метара у комплексу "West 65", мораће да направе план детаљне регулације. Кроз њега ће доказивати да високим објектима неће заклонити поглед на Гардош, "Победник", Храм Светог Саве, Варош у Шанцу.

Тако је креатор студије, Урбанистички завод Београда, пре четири године одредио подручја за високу градњу (делови Новог Београда, зона уз аутопут према Бубањ Потоку, десна обала Дунава између луке Београд и Ада Хује, лева обала Савског амфитеатра), штитећи историјско језгро града, што је пракса Атине, Беча, Барселоне, Париза.

"Студија није била обавезујућа и требало је да спречи импровизацију и корупцију у планирању. Њено укидање неће призвести негативне последице јер су сви важни критеријуми студије сада унесени у Генерални план. То значи да ће сваки инвеститор који жели да гради високо здање морати да докаже да оно неће нарушити визуре, ширину улица, да ће водоводна, канализациона, електроенергетска мрежа моћи да подрже велики број квадрата, да ће имати довољно паркинга, испунити противпожарне услове," каже Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда.

То није утешило стручну јавност, која је прошлог априла била затечена када је Привремено веће града ставило ван снаге студију само због куле Београда на води, коју је тај документ онемогућавао, преноси "Политика". 

"Високи објекти не могу да се сеју тамо где то инвеститори пожеле. Будва је пример града где је на снази урбанистичка демократија, у којој може да се зида све, па добијете хаос у простору. И концепт Београда на води је проблематичан ако тај пројекат уопште има неки концепт," каже Бранислав Митровић, професор на Архитектонском факултету и академик.

За разлику од приватних инвеститора, компанија "Игл хилс", из Емирата изгледа да неће имати проблема да зида своју кулу од 210 метара. Држава чини све како би одржала своје обећање да ће створити услове за зидање Београда на води.

Појас десне обале Саве, где је предвиђена изградња тог пословно-стамбеног комплекса од око 2 милиона квадрата, изузет је из Генералног плана Београда, својеврсног неимарског устава престонице. Тих 90 хектара земљишта биће осмишљено просторним планом подручја посебне намене. Истина је да је Београд на води проглашен пројектом од националног значаја, али подручја посебне намене, према важећем закону, одређују се за објекте и просторе од стратешког значаја за републику: заштићене природне или културне целине, аутопутеве, хидроцентрале, енергетске комплексе, туристичка подручја, националне паркове. Никада до сада тај план се није радио за стамбено-пословни комплекс.

"Влада има законска овлашћења да територију на којој се планира "Београд на води", прогласи подручјем посебне намене и уреди је својим планом. То право има чак и када се зидају хотели, станови, локали, канцеларије, а не само објекти од јавног интереса," изричити су у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које ће издавати дозволе за комплекс на десној страни обале Савског амфитеатра.