БЕЗВРЕМЕНА МУДРОСТ ЊЕГОШЕВА: Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
Петар II Петровић Његош био је духовни и световни владар Црне Горе и један од највећих српских песника и филозофа. Безвремена мудрост Владике Рада обраћа се данашњим поколењима са подједнаком снагом као у време када је настајала.
- У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
- Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
- Страх животу каља образ често.
- Ко на брдо, ак, и мало, стоји
више види но онај под брдом.
- Тешко земљи куда прође војска.
- Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
- Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
- Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
- Будале су с очима слепе
које виде, а залуду виде.
- Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
- Без муке се песма не испоја,
без муке се сабља не сакова!
- Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
- Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
- Вјечна зубља вјечне помрчине
нит догори нити свјетлост губи.