БИЋЕТЕ ЗАПАЊЕНИ: Смршао је три килограма за недељу дана на НУТЕЛА ДИЈЕТИ!

"Велики број људи воли Нутелу. Заправо, толико људи воли Нутелу да је конзумација исте право из тегле постала својеврсни субкултурни ритуал. Постало је 'оно нешто'. Ја сам један од тих људи. Волим Нутелу и због тога сам прошао кроз мрачни тунел у најгору недељу свог живота", написао је млади писац Дејвид Алегрети о свом седмодневном интимном дружењу са (некада) омиљеном посластицом за Вице.

Правила која је поставио себи била су једноставна: могао је да пије било шта што није хранљиво, али поред тога, у обзир је долазила само слатка, слатка Нутела.

Преносимо детаљни дневник Дејвида Алегретија о "Нутела дијети":

Дан 0: Субота, 18:00х, Тежина: 66кг

Провео сам прво вече тумарајући градом са пријатељем, осећао сам се одлично. Завршио сам прву теглу за неколико сати па сам се осећао још боље. Ово би могао да буде мачји кашаљ.

Дан 1: Недеља, Тежина: 66кг

Није необично за мене да ујутро прво једем Нутелу па само појео свој доручак са осмехом на лицу и помислио да је изврсно бити одрасла особа која себи може да уништава утробу ако жели. Неколико сати после, седео сам на балкону са неколико цимера - сунце је сијало, небо је било плаво. Седели смо на истрошеним столицама, пили смо виски и смејали се. Тада смо кренули у парк.

У парку смо слушали Џимија Хендрикса и Џоија Бада$$-а, пили смо још мало - одлична идеја када вам је стомак пун Nutelle.

Око 19 сати сам се доклатио кући и повратио смеђу киселину у тоалет. То је био први знак да нешто није у реду.

Дан 2: Понедељак, Тежина: 64кг

Био сам мамуран, глава ме убијала и жудео сам за пицом. Полако сам дошетао од кревета до купатила, и да, имао сам пролив. Када сам дошао у кухињу цимер ме замишљено погледао па се насмејао. "Још увек радиш оно са Нутелом?", питао ме је. "Да", одговорио сам мрачно.

Изашли смо напоље, он је причао, али ја нисам слушао. Ум ми је био магловит и осећао сам блокаду у ушима. Нисам имао енергије и на крају дана сам скапавао од глади; помисао на чоколадни/лешников намаз у мом грлу ме терао на повраћање. Напокон је куцнуло 20 часова. Осетио сам да један од мојих цимера подгрева пицу. Садистичка будала.

Дан 3: Уторак, Тежина: 64кг

Дан сам почео гледајући мушкарца у трамвају како једе тост са кикирики-путером. Након три дана Нутела намаза, мој њух је ојачао. Могао сам да осетим сваки молекул соли у том кикирикијевом намазу и дозивали су моје име. Желео сам кикирики и желео сам хамбургер. Лепог монструма са сиром и сланином. Боже, молим те.

Када сам стигао на посао, запутио сам се право на тоалет; још пролива. Тада сам "доручковао" за столом, доручак је резултирао познатим порастом шећера. Добро ми је било неколико сати, али није потрајало. Током касног поподнева неко ми је рекао да изгледам болесно. Признао сам да сам се осећао болесно. Покушао сам да куцам, али мој мозак није сарађивао. Изашао сам на свеж ваздух, али само ми је било хладно па ми се спавало. Једноставно речено, сломио сам се.

У трамвају на путу кући, стомак ми је крчао гласно и био сам сигуран да сви то чују. Сви су знали шта сам радио. Био сам главни лик у "Издајничком срцу" Едгара Алана Поа, само што је мене излуђивала слађа и подмуклија супстанца. Напокон, трамвај се зауставио и ја сам изгегао напоље, сигуран да ме сви гледају.

Дан 4: Среда, Тежина: 64кг

Дан слома. Био сам у великој и мрачној "Н-рупи" и иако сам требао да идем на предавања на факултету, нисам могао. Чак је и излазак из кревета био мучан. Током раног поподнева ми је зазвонио телефон. Био је то мој уредник. "Хеј пријатељу, размишљао сам да можда одустанемо од приче", рекао је. "Искрено, чудимо се како још увек издржаваш и забринути смо за твоје здравље." Заједно са тим речима у глави ми је заиграла монтажа хране. Иако сам био у искушењу, нисам могао да одустанем. Ко би читао о типу који је јео Нутелу три дана? Људи то вероватно раде све време. Није лудо, није чак ни занимљиво. Одлучио сам да наставим.

Потрошио сам поподне испробавајући начине да учиним Нутелу привлачнијом. Замрзао сам је да бих имао нешто за жвакање. Било је добро користити вилицу, али укус се није побољшао. После тога сам отопио мало у кафу. То је било одлично и то обавезно морате да пробате.

Дан 5: Четвртак, Тежина: 63кг

Четвртак је био лош, груб, тамносмеђ и бездушан свет. Невероватно је како нешто тако једноставно као храна може да има тако значајан учинак на ментално здравље. У овом тренутку, живео сам у стању лудила. Ништа није било стварно и концентрација ми је била уништена. Све што сам могао да радим је било зурење у празно и размишљање о спавању.

Те вечери сам посетио мајку и дочекао ме је мирис тестенине. Замало ме је отерао преко ивице. Она ме је погледала и рекла ми да престанем. Мислила је да сам полудео и да не разумем учинак који ово има на моје здравље. Ја сам јој рекао да она не разуме квалитетно новинарство.

Дан 6: Петак, Тежина: 63кг

Цео дан сам себи понављао: "Сутра ћу јести, сутра ћу јести, сутра ћу јести."

Провео сам вече код пријатеља. Седели смо око ватре и причали глупости. Моје расположење било је између срећног ишчекивања и презира. Скоро ћу јести, али ипак не још. Ватра ми је била у потпуности фасцинантна.

Дан 7: Субота, Тежина: 63кг

Никада нећу заборавити то јутро. Осећао сам се као мало дете на Божић. Устао сам из кревета, смејући се скоро у делиријуму. Успео сам и прославио сам са сендвичем од печене свињетине, толико великим да сам  једва могао да загризем. Чиста срећа.

Када је завршио седмодневни експеримент, донео је следећи закључак:

На нормалној дијети сам већ три дана. Када гледам уназад, мислим да је прошла недеља била емоционално најразноврснија у мом животу. Пао бих у тугу без разлога, да бих након тога био срећан и хиперактиван. Био сам толико збуњен све време. Праћење и разумевање ствари које су ми људи говорили било је напорно. А ту су били и тренуци када сам осећао као да заиста губим додир са стварношћу. Провео сам неке ноћи тумарајући по стану, размишљајући исплати ли се оволико мучити. Тада бих погледао у огледало и видео зомбија са тамним очима који буљи у мене, захтевајући да поједем мало целера.

У овом тренутку могу да кажем како не волим Нутелу. Питајте ме опет за месец дана.