БИТКА ЗА НЕЖНИЈИ ПОЛ: Жене су и даље на положајима испод мушкараца
Око 19% жена налази се у области политике, 20% у економском сектору, 60% новинарки које читају вести, а с друге стране имамо 89% политичара, 83% правника и 90% научинка. Зашто је то тако?
Погледајте око себе, обратите пажњу на важне државне институције, тачније на места на којима се доносе важне одлуке и видећете да ли ту има жена и у којој мери их има. Србија броји око 53% женске популације, а од тога је врло мали број на руководећим местима.
Иако се на први поглед чини да су жене заступљене у медијима, њихова улога се често своди на мајке, породичне жене економски зависне од јачег пола, симбол сексуалног објекта или евентуално жене у улози новинарке репортерке, културолошкиње, модне дизајнерке. И ту се набрајање њихових професија може завршити.
Новинарка недељника "Време", Тамара Skrozza, чија је животна стручност (не)доминација жена у јавној сфери, истиче да новинарство важи за професију у којој ради више жена, али да на уредничким и директорским позицијама ипак стижу углавном мушкарци.
Прва жена уредница била је Ен Френклин и то давне 1762. године, када је дошла на чело исландских новина "The Newport Mercury".
"И не само у новинарству, генерално за сва важна социјална питања, ви можете запазити да су мушкарци саговорници који се више питају и чија се мишљења више уважавају", објашњава Skrozza. Она наводи да су мушкарци чвршће руке, способнији, интелектуалнији и као такви могу донети више моћи и новца. Места која они заузимају су у политици, науци, праву и економији.
Од патријархалног друштва важи мишљење да су жене имале само репродуктивну функцију и улогу пружања подршке свом мушкарцу у јавним пословима. Жене нису биле заинтересоване да се образују, тако да су у свим осталим сферама постале неприметне.
Улога уредника и директора захтева доста рада и занемаривања породице, па из тих разлога жене новинарке врло често у почетку одустају од тих места. С друге стране, и код шефова се јавља антагонизам и страх да ће некада жена пожелети да се окрене фамилији и стога ће бити принуђен да нађе замену. И зато, када за уредничко место мора бирати између способне новинарке и способног новинара, готово увек ће се одлучити у корист мушкарца.
Медијска слика жена је стереотипна и понижавајућа. Ту чињеницу потврђује и представница феминистичког културног центра "БеФем", Јелена Вишњић, која као главне разлоге за то наводи насиље у породици, утицај цркве на живот у Србији, патријархално дефинисање женске сексуалности и сиромаштво.
Након 160 година постојања новина "New York Тимес", на његово уредничко место је први пут дошла жена, Џил Абрамсон.
"Мускарци пуштају жене у одређену професију тек у оном тренутку када та професија више није профитабилна", објашњава Вишњићева. Жене су ушле у новинарство тек онда када је оно престало да буде моћна професија, као сто је било у СФРЈ. Плате су врло сиромашне, а жене раде најслабији плаћен новинарски посао. То и те како има везе са полом.
Искуства су показала да мушкарци најбоље располажу моћим и одговорним функцијама, јер се жене сматрају емотивнијим и не би могле да постигну тако добар договор као сто то уме јачи пол. "Мушкарци су много солидарнији, и у кафанама су они ти који праве пактове о пословима и напредовању, док жене за то време, као потлачене, напорно раде или у редакцији или код куће. Скоро је немогуће да неко познаје жену – новинарку која, док испија виски са политичарима, доноси битне одлуке", објасњава уредница портала Pescanik.net, Светлана Лукић.
Сматра се да жене, у обављању битних функција, немају снагу да се изборе са утицајем политичких странака, па се то наводи као још један разлог незаступљености жена у јавним сферама.
Глобал Медиа Мониторинг Пројецт је 2013. године извршило истраживање родне равноправности у јавним сферама, на основу којег је закључено да свега 19% зена има у политици, 20% у економији, 60% новинарки које читају вести, 52% репортерки, а с друге стране професије лекара броје 69% мушкараца, 89% политичара и 83% правника. Такође, Одсек за медијске студије је 2008. године, истраживањем, закључило да, и поред правила да је на изборним листама било минимално 1/3 зена, ниједна од њих није учествовала у кампањама, већ само у декоративној улози.
Теме у којима су жене доминантне су култура, љубав, мир и колумна, тачније онај романтичарски новинарски облик у којем су оне имале потпуну слободу да испоље своје емоције.
По Уставу Србије из 2006, који се трудио да избегава сваку врсту дискриминације жена у јавним сферама, донети су Кодеск новинара Србије (2008), Кодекс Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) из 2002, Кодеск родно осетљивог медијског извештавања који дефинишу право о забрани свих облика дискриминације.
Уредница једномесечног магазина "Грациа", а некадашња уредница недељника "НИН" и "Време", Светлана Прерадовиц истиче да са еманципацијом жена расте и женска штампа. Женски магазини теже да помогну женама да изграде самосвест, али се труде и да поруше све њихове патријархалне улоге.
"С једне стране, они се баве проблемима женског физичког изгледа, саветујући константно улепшавање и уклањајући појам "домаћица", али са друге стране, подижу женски морал и нуде им добру музику, књиге, филмове и многе савремене трендове са којима су мушкарци вец упознати", објасњава Прерадовићева.
Управа за родну равноправност је 2013. године донела Водич за родно осетљив приступ у медијима, који се бави свим аспектима медијског живота - од образовања у медијима, преко запошљавања, па до примене родно осетљивог језика. Избегавају се стереотипи о женама, и тако се ствара правичније друштво и поштовање свих грађана. Идеја је да се о овој теми постигне шири консензус у медијима, како би се проблем активније решавао, мада за сада још увек нема драстичног помака.
Главна и одговорна уредница нишке ТВС, Слађана Остојић, је, за једне нишке новине, објаснила да је током своје каријере наилазила на многе предрасуде. Као велику предност жена види "већи степен инвентивности", као и "брзинско размишљање", што је преко потребно баш у новинарству. "Много пута сам чула како је оно професија за девојке без деце и без брака. Ако неко има вољу и свим срцем ради свој посао, то неће бити никаква препрека у породичном животу".
Донет је заједнички закључак да се овај проблем може решити само константним обрађивањем оваквих тема и борбом жена за факултетско образовање. Људи би требало да се деле по квалитетима, а не по полу. Као први корак ка решењу јесте употреба родно равноправног језика, јер зашто би се жена у новинарству називала "новинаром", а не "новинарком"?