Богати Немци на селу, сиромашни у граду

Немачка 25 година после пада Берлинског зида. Ова земља се током протеклих деценија значајно изменила. За то време се у источни део Немачке слило много новца. Милијарде евра су уложене у инфраструктуру, како би се подржале финансијски слабе комуне. Шта је улагање тог новца донело становницима? Јесу ли разлике између истока и запада Немачке још увек велике?

Оне, у најмању руку, нису толико велике као што се мисли, каже Michael Hüther, директор Института немачке привреде (IW) у Келну који је објавио студију о сиромаштву у Немачкој. Он је дошао до закључка да се пажљиво мора сагледати шта људи у Немачкој од својих нето прихода могу себи приуштити. На тај начин се дошло до потпуно нових показатеља, преноси DW.

У удаљеним деловима источне Њемачке трошкови живота нису велики као у западном делу земље. То значи да људи на истоку с мањом зарадом себи више тога могу приуштити. У Немачкој се сиромашнима сматрају сви они чија је месечна нето зарада мања од 870 евра. Са тим новцем се на истоку земље може боље живети него на западу. Самцу у Минхену треба 1.030 евра да би себи приуштио стандард просечног становника Немачке. Минхен је пак један од скупљих градова.

И баш на томе почива Hütherova анализа: Велике разлике не настају на релацији исток-запад, већ на релацији село-град. Он је убеђен да се "политика борбе против сиромаштва мора водити у великим градовима". "Уколико се регионално политички не сконцентришемо на велике градове, добићемо проблем", сматра шеф IW-a.

Према студији, разлог је тај што су ризичне групе у градовима најчешће надпропорционалне: "Незапослени, самохрани родитељи, породице мигрантског порекла, где су примања типично нижа", сматра Hüther, групе су на која се немачка политика мора концентрисати да би се ефикасно могла борити против сиромаштва.

То би значило да је Пакт солидарности, којим се источним Немцима до 2019. гарантује подршка од неколико милијарди евра годишње, морао поново преусмерити од руралних регија на истоку према великим градовима копут Келна или оних у Рурској области.

Институт за привреду Њемачке је установио да се проблем у градовима током прошлих година погоршао. Становници градова од просечно зарађеног новца себи могу мање тога приуштити него становници руралних регија, у којима је платежна моћ остала стабилна. На селима, према резултатима IW-a, 14 процената становника не располаже платежном моћи, а у градовима се ради о 22 посто таквих становника. Посебно лоше је у градовима попут Келна, Дортмунда али и у Франкфурту на Мајни или Хановеру.