БУДУЋНОСТ КЊИЖЕВНОСТИ: Ово су МЛАДИ АУТОРИ који су добили награду "ДОСИТЕЈЕВО ЗЛАТНО ПЕРО"!

Милош Живковић, Данијел Апро и Хелена Химел добитници су награде "Доситејево златно перо", која се додељује за најбоље необјављене радове младих аутора, у оквиру књижевних врста које је Доситеј увео у српску књижевност - есеј, басна, путопис и кратка прича. 

На конкурс су пристигли радови 140 аутора, а одлуку о лауреатима је донео жири у саставу Радомир Путник, Војислав Јелић, Марија Бишоф, Зоран Богнар и Гордан Маричић.

Прво место

"Злато" је припало Милошу Живковићу за рад "Загробни свет у поезији Миодрага Павловића: Чим се Поклопац спусти".

- Млади и даровити Живковић прихватио се нимало лаког задатка да анализира вишеслојну поезију Миодрага Павловића, конкретно да пише о песми "Чим се поклопац спусти" - сматра жири, чији један члан додаје "Можда и сам поета, Живковић уме да осети, али да и другима растумачи нијансе у песничком ткању Павловићевом. Сажет је притом, јасан, мисаон, приљежном читаоцу доступан."

У Живковићу већ препознајемо - и желимо му од срца да у томе истраје - врсног тумача српске савремене (а можда и оне нешто старије) поезије.

Друго место

"Сребро" је припало Данијелу Апроу за "Аутостоперски водич кроз Борнео - Божић на острву које мирише на цимет".

- Данијел Апро, већ писац од реномеа, даје у овом путопису веома занимљиву слику Индонезије. Даровит је да запажи детаљ, да исприча малу, а велику причу: проживљено, досањано, зналачки написано. - сматра жири.

Треће место

"Бронзу" је добила Хелена Химел и њен рад "Ма помаже!". Како се наводи у образложењу жирија, у малом драмском монологу или лирској песми ауторка подастире речи младе девојке: то је једно "сад" које ће остати и једно "сад" које ће минути, то је запис о остављању и остављености.

Похвале

Похваљени су Јана Петровић за рад "Зар" , Бранка Селаковић Милошевић за приче "Возови" и "Хермелинско крзно" и Горан Петровић за рад "Велики султан на Христовом гробу". Признања ће бити уручена 24. септембра на свечаности у Свечаној сали Скупштине града.

Шта мислите, да ли је Артур Шопенхауер у праву када је рекао да је живот бескрајна патња? Сазнајте више о томе на ОВОМ линку.