ЦИФРЕ ГОВОРЕ: Ево зашто Железару морамо спасити

Држава Железари сада месечно даје од 8,5 до 10 милиона евра, а процене стручних служби Железаре из 2013. године су да би њено затварање једнократно коштало између 90 и 157 милиона долара, с тим што би се отворио и месечни трошак од око 3,5 милиона долара за обезбеђење фабрике, одржавање система струје, гаса, разне таксе и фиксне уговоре, наводи лист.

Осим месечних дотација државе, Железара банкама дугује 260 милиона евра, добављачима 120 милиона и за сировине још 145 милиона евра.

По једној рачуници из Железаре, објављеној 2013. године, када у челичани ради једна од две пећи, она укупном друштвеном производу земље доприноси између 0,7 и један одсто.

Тада Железара извози од 75 до 85 одсто производње, а у време када је радила пуним капацитетом од 2006. до 2008. учествовала је са 10 до 12 одсто у укупном извозу Србије.

Са једном високом пећи вредност њеног извоза, по тадашњим ценама, била је око 500 милиона долара годишње, што ју је сврстало у сам врх листе извозника.

Поборници опстанка Железаре, највише они који у њој раде, истичу да она купцима обебеђује флексибилност у снабдевању репроматеријалом.

Када једна од две високе пећи ради, Железара Србијагасу плаћа за гас око 50 милиона долара, а ЕПС-у за струју око 40 милиона долара годишње, док Железнице Србије од Железаре зарађују 12, а Месер Техногас 20 милиона долара годишње.

За пет месеци другог полугодишта 2013. године у челичани је било ангажовано више од 350 домаћих предузећа која су тако остварила више од 40 милиона долара прихода.

По тој рачуници из стручних служби Железаре, њеним гашењем би буџет Србије остао без 6,5 до седам милиона долара месечно у просеку, по основу пореза и доприноса из зарада и на зареде запослених, као и трошкова накнада за незапослене.

Изостао би и приход запослених код уговарача који раде за Железару и порез и допринос на њихове зараде, смањена би била и куповна моћ, што би се одразило на приход од ПДВ-а, због чега су у Железари израчунали да је тај губитак прилива у буџет једнак или чак скупљи од интервенција које су неопходне да би се производња у тој фабрици одржала.

Погони Железаре су, како се подсећа, модернизовани у периоду од 2004. до 2011. и у одличном су функционалном и производном стању и технички и технолошки, јер су процеси редовног одржавања погона устаљена пракса у Железари.

Да подсетимо, након пропалих преговора са Есмарком, објављен је јавни позив за професионални менаџемент који би управљао смедеревским гигантом.

Према неким изворима, три компаније су нарочито заинтересоване за Железару.